Da li vise volite nov sat, ili neki stari ( vintage) sat? I koji su razlozi?
Printable View
Da li vise volite nov sat, ili neki stari ( vintage) sat? I koji su razlozi?
Ako bih baš morao da se opredelim,rekao bih- vintage.
Volim kad sat ima ''priču''
Mada,ako su po mom ukusu-podjednako im se radujem.
Jako tesko pitanje, meni licno zavisi od konkretnih modela, ima modela novih koji mi se uopste ne svidjaju , a isto tako i modela vintage koji nisu po mom ukusu, kao sto Vladan rece podjednako im se radujem:)
Vise stare,mozda zbog nostalgije.
Meni je bitno da mi se sat svidja,da li je vintage ili nobijeg izgleda nije mi bitno. I prelstalo je da mi je botno da drugi znaju sta nosim,to je jos jedan razlog da sam postao zaludjenik...
vintage - prvo, treba naci odredjeni sat. onda ga treba srediti. trazi puno vremena, nekada i zivaca, ali je mnogo zanimljivije. trazi angazovanje, a ne samo deb'o novcanik, sto je slucaj sa novim satom.
to ne znaci da imam nesto protiv novog sata, ali je meni kupovina novog sata - dosadna.
Uglavnom vintage, premda nemam ništa protiv lepog novog sata. Mnogi vintage satovi imaju šmek nekog drugog doba, ali umeju da budu i dizajnirani tako da njihov izgled prevazilazi granice epohe u kojoj su izrađeni. Mnogi vintage satovi me podsećaju na vreme kada su se nosili, na bezbrižno detinjstvo, period kada smo gledali Branka Kockicu, Opstanak, Nedjeljni zabavnik, Kviskoteku, 2-3 TV kanala, na neke rođake koji su sada u dubokoj starosti ili više nisu živi i mnogo toga drugog. Osim toga, mnogi vintage satovi nisu delovali toliko razmetljivo kao danas, više se vodilo računa o kvalitetu, o čemu svedoči činjenica da se mogu naći i oni koji za gotovo pola veka nisu nikada očišćeni, a i danas lepo rade. Ti satovi nisu imali jeftine kineske mehanizme ili delove od recikliranih konzervi piva, nisu pravljeni tako da traju samo nekoliko godina, nisu imali mogućnosti da mere temperaturu vlasnika, kuvaju kafu i kukuriču na japanskom, ali nisu crkavali od obične kiše niti zavisili od drvoseča koji se predstavljaju kao majstori, a završili su kurs od tri meseca za menjanje baterija ili kaiša koji se naplaćuju kao da su pravljeni od dinosaurusovih testisa, dok ih prave azijski radnici za šaku pirinča, a kao sirovine koriste reciklirani materijal sa otpada. Naravno, svaka čast onima koji i dalje drže do kvaliteta.
Baš me zanima šta će biti za četrdeset godina sa nighhawkom koji posedujem. Ako se nekom batici iz Citizena javi da ne treba praviti baterije za sat koji će tada biti prevaziđen, moći ću samo da ga čuvam u kutiji, da njime pritiskam hartiju ili da klepim u glavu tog baticu iz Citizena. S druge strane, vintage od pola veka koji prođe kroz ruke dobrog majstora posle jednog okreta krunice nastavlja da kucka...
Ja najviše volim i preferiram nove satove. Volim potpuno nove stvari. Ne moram "nečega" imati mnogo, ali volim da kupim novo, pa tako i satove. Polovan tj. stari sat bih nosila jedino ako bih ga dobila u nasledstvo. To bi mi prdstavljalo dragu uspomenu i tada bi on imao veću vrednost za mene... Ovako, nemam želju da tragam za vintage satovima...
Dakle glasam za novi sat! :D