Procena, valuacija, vrednost...

Procena, valuacija, vrednost...


Mozzda ne bi bilo lose da porazgovaramo malo na ovu temu.
Pre il kasnije, kolekcionari satova imaju protrebu da procene sat, utvrde kolika mu je vrednost kako pri kupovini sata, tako i u svrhu prodaje.


Kao prvo, svako ko se bavi satovima ima svoje misljenje o tome koliko sat vredi,
sto je sasvim normalno. Cinjenica je da sat A vredi za osoby B x dinara,
dok potpuno isti sat za nekog drugog vredi mnogo vise ili mnogo manje.


Dakle, bez obzira na svu 'nauku' oko procene, subjektivna odluka igra veluku ulogu.
Kao drugo, iz ralzloga koji su mnogobrojni, veliki faktor pri proceni
igra "informacija" tj. detaljno poznavanje sata. Ovo 'znanje' se
stice visegodisnjim iskustvom.
Treci faktor je sposobnost da se razmotri i oceni unutrasnji mehanizam sata.
Na zalost, ovo je najcesce van domasaja prosecnog kolekcionara.
Kao sto je pri kupovini automobila sasvim logicno da auto pregleda mehanicar,
isto vazzi i za satove: bez pregleda casovnicara, kupovina je
'macka u zdaku'. Naravno, ovo ne vazzi za glanc-nove satove koji
nisu pokriveni ovim postom.


Pre procene


Procenu sata treba da vrsi osoba koja nije direktno zainteresovana za kupovinu
sata koji se procenjuje. Takodje, procenu ne treba da vrsi osoba koja
ima interes da naplati uslugu kao procentualnu vrednost sata.
U prvom slucaju procena ce biti nerealno niska, u drugom nerealno visoka.




Eticka odgovornost


Ukoliko procenu sata vrsi diler koji je zainteresovan za sat, onda je onda je etcki
da se to jasno stavi do znanja. Diler u tom momentu ima odgovornost ili
da uradi nepristrasnu valuaciju ili da odbije valuaciju i umesto valuacije da ponudu za otkup.


Prvi korak


Pre izdavanja valuacije dgovoran procenjivac treba da utvrdi da li sat ima
sentimentalnu vrednost za vlasnika.
Da li je sat poklon od oca? Ili dedin sat nosen na frontu?
Da li je sat poklon koji obelezava poseban jubilej u porodici?
U takvim slucajevima profesionalno je vlasniku predlozziti da
sat ne proda, vec da se o satu brine i da ga cuva, te da ga
ostavi u zaostavstinu sledecoj generaciji. Sa druge strane,
monetarna vrednost sata (suma na valuaciji) je irelevantna jer
je sentimentalna verdnost takvog objekta daleko veca od materijalne.


Ono sto je ocigledno je da sentimentalna vrednost nije 'prenosiva'
na sledeceg vlasnika. Ponekad, kupci su spremni da plate
veci iznos upravo zbog sentimentalne price koja ide uz sat,
ali takva praksa je pogresna.


Preliminarni ocena


Ukoliko sat ne poseduje sentimentalnu vrednost za vlasnika, mozze se preci na sledeci korak procene, koji je jos uvek u sustini preliminaran.
U ovoj fazi potrebno je ustanoviti da li je model sata jos uvek u proizvodnji
(sto obicno potpada u kategoriju relativno novih satova pa sve do 5-10 godna starost) ili je u pitanju sat koji vise ne mozze da se kupi nov od proizvodjaca.
Interesantno je istaci da neki proizvodjaci satova proizvode odredjen
model i po 10, 15 pa cak i 20 godina.


Za satove koji su u proizvodnji (current model) iznos na valuaciji je
trenutna cena novog sata umanjena za
- (ne)popularnost modela na trzzistu polovnih satova
- stanje u kom se sat nalazi
Procena sata u ovom slucaju je najblizza proceni polovnog automobila:
sto je presao vise kilometara, cena mu je nizza.


Ukolio se radi o satu koji vise nije u proizvodnji,
onda je pre procene potrebno utvrditi sledece:
- da li je sat proziveden u maloj seriji, sa individualnim brojem (limited edition)
- da li je sat komemorativni model (special edition)
- da li ima neku posebnu i neobicnu mehanicku funkciju? Itd.
Drugim recima: da li sat ima nesto posebno sto ga cini zanimljivim za kolekcionare?


Preprodajni faktor


Kao i u slucaju automobila, ocigledno je da cena polovnog automobila
zavisi u dobro j meri od proizvodjaca i modela.


Pod 'preprodajnim faktorom' podrazumevamo popularnost brenda u odnosu na druge brendove.
U principu, za satove marke Rolex i Panerai taj faktor je oko 0.7
za IWC, Jaeger LeCoultre oko 0.6, Omega i Breitling 0.5, Cartier 0.4
Za modne satove kao npr Bulgari i sl. taj faktor je jos nizzi.
Preprodajni faktor je prilicno 'fluidan' sto znaci da odredjeni modeli
mogu imati razliciti pf. Generalno govorimo o standardnim modelima
standardnih firmi.
Ponekad, PF moze biti i veci od 1: ako je sat tesko nabaviti, ili
za modele za koje se placa premija.
Za satove koji nisu masovono proizvedeni (Patek, Lange etc) pf nije jednostavno utvrditi.


Stari satovi


Pod stare satove, podrazumevamo satove


- proizvedene nakon drugog svetsko rata pa do 1980.[vintage]
- proizvedene pre dr. sv rata [antique]


S obzirom da vecina kolekcionara i vlasnika sata poseduje satove
iz 60-80ih godina, zadrzzacemo se na ovoj podgrupi.


Bitno je odmah istaci da kriterijumi procene starih satova su u velikoj meri
razliciti od kriterijuma koje primenjujemo da satove koji su
jos uvek u proizvodnji ili mladji od oko 20 godina:


- sto je sat mladji, nase ocekivanje je da je u ODLICNOM stanju
i da izgldea kao nov i ne koristen.


- ono sto je najbitnije za stare satove je da je sat u ORIGINALNOM stanju
i da su po mogucnosti sve komponente originalne.


Kolekconarstvo RUCNIH satova je relativno nov hobi.
Dakle, satovi iz 50,60 pa i 70ih su kupovani da bi bili noseni.
Vlasnik je obicno imao jedan ili dva sata i sat je kupio da bi
znao koliko ima sati. Dakle, sat je nosen svakodnevno,
servisiran tek onda kad je prestao da radi
(analogija sa utomobilom kojim ulje nije menjano nikada,sve dok motor ne zariba)
Tokom servisa, nije se obracala paznja da li su zamenjeni
delovi jednaki (cesto razlicite kazaljke, razliciti cifer itd)


Pri proceni starih satova, u obzir se moraju uzeti mnogobrojni faktori.
Kljucna rec je KOMPROMIS pri cemu se sat procenjuje (uporedjuje)
sa idealnim slucajem, dakle nekim imaginarnim starim, ali NE KORISTENIM
satom koji bi bio podvrgnut normalnom procesu starenja.


Takav imaginarni sat bi imao
- prefektno kuciste, staklo i narukvica bez tragova nosenja, ogrebotina itd
- mehanizam koji nikada nije radio i cije komponente nemaju
tragova trosenja, ali su 'zapecene'jer ulje u satu nije menjano
- cifer i kazaljke koji su originalni, ali ne vise originalne boje
jer je fluoroscentni materijal degradirao (hemijska reakcija).
Ovo se cesto (pogresno) naziva patina.


Ocigledno, ovakav imaginarni sat [10/10] je skoro nemoguce naci u opticaju.
Stvarni sat koji procenjujemo ocenjuje se u odnosu na takav 'etalon' i
gradira se prema njemu: npr 3/10, 5/10 i itd.


....


Ako ima interesovanja za ovu tematiku, nastavicu dalje,
ako ne recite da se ne mucimo.

N.

Ima, na forumu su ti satomani sa dijagnozom- višestruki povratnici.

Sto se mene tice slobodno mozes da nastavis. Ovo ce nekome koristiti bar informativno ako ne prakticno, ali neke stvari treba znati. Pohvale za trud u svakom slucaju.

naravno da smo zainteresovani

O,ima razloga da se nastavi!
Ima dovoljno članova koji vole i posjeduju stare satove(fakat da ja ne spadam u taj broj).

Nego,najbolje mi je poređenje sata koji nikad nije servisiran sa autom kojem nije mijenjano ulje!:thumbup:
Apropo, prije par dana pročitam "savjet" od uvaženog člana na klix.ba forumu(tema o satovima) da nema potrebe da se servisira Seiko 7s mehanizam. Kao, i tako će raditi bez problema 20- 30 godina! Kaže stručnjak da je to bolje nego da mu časovničar raščupa sat.
Pa, majku mu, nije u pitanju Patek sa vječitim kalendarom da mora ovlašteni majstor servisirati!
Eto,zbog ovakvih zabluda propadaju satovi koje bi mogli i unuci nositi.

Tekst je pun pogodak, molim te nastavi! Ujedno se nadam da ces se jos osvrnuti na preprodajni faktor, jer mi zasada nije bas jasno cemu je on, mada imam ideju (verovatno pogresnu).

Odlična tema i jedva čekam nastavak!

Dobar tekst,bude pomogao nekima isto kao što i ja volim pomagati u procjeni satova i većinom se vodim onako kako ti opisuješ.Ako mi se sat sviđa il ga želim tad jasno to kažem vlasniku a u većini slučajeva jasno procijenim sat s obzirom na trenutno stanje cijena satova kod nas i vani (neka srednja realna procjena).

Tekst je poučan i odličan,čestitam na uloženom trudu.Nismo baš svi na ovom forumu experti,mali broj nas to prizna,što ne znači da manje volimo satove od nekih...Nastavi sa pričom izuzetno je zanimljiva i veliki pozdrav iz Sarajeva.

Jos, jos, jos!!! :thumbsup:

Oko za detalj


Pre nego sto krenemo dalje, mala digresija.


Pri valuaciji satova (uz sve ostalo!) neophodno je imati 'oko za detalj'.


Satovi -od crkvenih do rucnih- su rezultat 10 vekova
mehanickog inzzenjeringa. Sto znaci da njhov nastanak i razvoj pokriva
period od skoro hiljadu godina.
Jedan od kljucnih postulata u horologiji je tradicija.
Tradicija u stilu cifera, kazaljki, mehanizma pa sve do najsitniji detalja.


Da bi se sat korektno identifikovao, potrebno je razumeti (i govoriti!)
jezik casovnicarstva. Ovaj jezik se cini laiku poput hijeroglifa,
ali poznavaoci i eksperti ga govore kao sto mi govorimo svoj maternji jezik.


Povrsno razumevanje horologije rezultuje u povrsnoj proceni.


Postavimo sad stvari u perspektivu: rucni satovi su stari svega oko 100 godina.
Da bih ih razumeli, moramo se upoznati sa tradicijom dzepnih satova
koji su bili njohove pretece. Analogno, da bi razumeli
dzepne satove, potrbno je solidno znanje satnih mehanizama koji
su nastali pre njih itd.


[Kako se prevodi na srpsko-hrvatski "clock" ili kucni/zidni/stoni sat?]


Dakle, jezik satova pokriva sve aspekte sata: cifer, kuciste a narocito mehanizam.


Imate li oko za detalj?


Na slici nize vidi se kuciste dzepnog sata.


Namerno sam odabrao sat koji se nudio na prodaju
na websajtu sa podrucja bivse YU pretpostavljajuci da
ce ovakav ili slican sat zapasti za oko
clanu foruma Sveta Satova. Dakle, nesto sto bi trebalo da nam bude dostupno.


Sat je opisan kao 'plesacica/igracica' i cena mu je oko 25 Eura.


Sledi pitanje:


koliko razlicitih detalja vidite na slici?
Mozete li ih opisati?
Koja je tematika, o cemu / kome se radi i koja je poruka
proizvodjaca ovog sata?


Drugm recima, mozzete li razumeti simbolican i doslovan jezik
kojim se ovde govori?


Da pomognem: svaki detalj koji otkrijete je jedan
"puzzle piece" koji ce vam pomoci da sklopite celu sliku.


U sledecm postu cu ponuditi odgovor, stoga
nemojte zzuriti da citate dalje dok dobro ne analizirate
ovu sliku. (Ako pozzurite da vidite orgovor, bice vam krivo!)


Ako odgovor znate, zadrzite ga za sebe. Zapisite ga na parce papira.
Jos bolje - suzdrzzite se bilo kakvih komentara u sledih sat-dva.

Evo i slike:

http://clockmaker.com.au/images/s1.jpg

[nastavak sledi...]

[...nastavak]

'Plesaccica'


Nadam se da vas nisam suvise zamorio sa 'plesaccicom'.


Jos jednom, razlog za ovaj post je zzelja da
vam skrenem pazznju na detalje.
Analiza / valuacija i identifikacija svakog sata
se svodi na detektivski zadatak:
sto vise problema resite, bice vam lakse da
demistifikujete sledeci slucaj.


Takodje- i jos vaznije - naucicete da
pravite razliku izmedju toga sta je bitno,
a sta je samo obicna reklama ili marketing.


Prvo pitanje koje nam se postavlja:
ko je 'plesacica'?


Ocigledno radi se o 'osobi' indijskog izgleda.
Kao sto je prodavac sata i zakljucio, osoba je u pokretu, dakle
pleshe ili igra.


Ostali detalji bi nam trebali da pomognu u identifikaciji:


sada je trenutak da kliknete na link i uporedite
moje detalje sa vasim:


http://clockmaker.com.au/images/s244.jpg


Da li ste zapazili koliko ruku ima 'plesacica'?
Ako je vas odgovor 4, onda imate oko za detalj!


Ocigledno, osoba sa 4 ruke nije obican smrtnik.
Ali kom indijskom bozzanstvu je rec?


Evo i mojih detalja:


dve leve ruke su belezene sa 4 i 9.
desne ruke su 8 i 7.
(Ruka oznacena sa 7 drzzi u saci predmet valjkastog oblika, vise o tome malo kasnije).


Bozanstvo igra u krugu koji se sastoji od
plamena (1) i kobre sa dve glave (2).


Noga koju je podigao je leva (3) sto je bitno jer
na nju pokazuje ruka (9)


Oko njegove leve ruke nalaze se jos kobri (11)
dok drugom levom rukom (4) drzzi obruc u kome igra.
Na vrhu glave nalazi se mesec (6).
Kosa je upletena u pletenice (5) koje takodje drzze obruc.


Moj omiljeni detalj je broj 10: covekoliko bice na koje
se bozzanstvo oslanja desnom nogom. Da li ste ga primetili?


Podrazumeva se da ljudi sa nasih prostora verovatno nisu verzirani
u indijskoj mitologiji. Ali jednostavna pretraga
"indian god 4 arms dancing" ili cak "indian god dancing"
ce bez greske dati rezultat Shiva ili Nataraja.


Dakle, nasa igrracica je niko drugi do indijski bog igre, Shiva.


Ako ste uspesno desfrovali lik, ostalo je manje vise rutina.


Evo i originalne statue (jedne od mnogih) koja je posluzzila kao
inspiracija za reljef na kucistu naseg sata:


http://clockmaker.com.au/images/s0.jpg


Nas fokus zadrzzavamo na horlogiji, stoga se necemo zamarati
detaljnom analizom Shive. Samo ukratko:
Shiva je bog stvaralac, ali i bog destrukcije (zavisno da li je leva ili desna noga u vazduhu!)
Bice na kome igra je simbol neprosvecenosti ili neuka.
Ritam za ples dolazi iz objekta koji drzzi u rici 7:
mali bubanj.


[na zalost reljef sata nije dovoljno jasan ali evo slike koja to bolje
pokazuje:


http://clockmaker.com.au/images/shiva1.jpg


Konacno, dolazimo do krucijalnog pitanja:
zasto je bas Shiva izabran kao motiv na satu?


Razloga sigurno ima vise, ali jedan koji se meni cini
najlogicniji je bas u tom malom dobosu.


Naime, Shivin ritam koji dolazi iz dobosa i koji daje ritam plesu
je simbol za VREME. Iz ove perspektive, izbor Shive za motiv na satu je posve logican.
VREME=RITAM.


U svakom slucaju, finalna interpretacija nije ni bitna-
zadatak ove kratke vezzbe je da vas navede na razmisljanje
i da demonstrira vaznos obracanja pazznje na naoko beznacajne detalje
i jezik simbolike.


U sledecm nastavku prelazimo na konkretniju analizu i
demistifikaciju kljucnih mehanickih i estetskih elemenata sata sto ce vam mozda vise prijati :)


U svakom slucaju, nadam se da smo ovim postom obuzdali Apasmaru!


(Obecavam: ovde stavljamo tacku na indiskoj mitologiju!)

Pozdrav,

Iz ovog i slicnih postova sam shvatio koliko je vazan redovni servis sata bez obzira na kvalitet (hvala na tome!) i zanima me kako se procenjuje stanje sata? Npr. dobro odrzavan sat i "jedva" odrzavan, posle 15 ili 20 godina, kada ih otvorite sta se vidi? Da li je potrebno rasklapanje ili se moze sa sigurnoscu dati procena nekim pregledima, merenjima...

I drugo, posledicno pitanje: ako se sat i rezervni delovi prave 20-ak godina, sta se desava posle toga? Znaci li to da svi satovi postaju "mrtvi" onog trenutka kad se pokvario deo koji nema zamenu. Da li imate fioke pune nekada dobrih satova za koje fali deo koji se vise ne proizvodi?

Hvala

Hi Mike,

hvala na interesovanju. Mozda bi te iznenadilo, ali rastaviti i sklopiti jednostavni satni mehanizam nije uopste tesko, narocito ako imas 'mirne ruke' i malo tehnickg afiniteta. Uz dobrog majstora - ucitelja, za manje od 4 nedelje bio bi u stanju da samostalno rastavis/sastavis sat kao sto je npr. Seiko 5.
Ono sto je tesko je dijagnostika. Dijagnostika satova (pa i svega ostalog) je nesto za cega je prvenstveno potrebno iskustvo. Da li je moguce oceniti stanje mehanizma bez da se sat rasklopi?
Naravno! Pokazatelji su mnogobrojni - od toga kako se sat navija, kako se ponasa kad se izvuce kljuc da se podesi vreme, zvuk dok radi, koliko snage mu je potrebno da krene, stanje lubrikanta, prisustvo ili odsustvo prasina, koliko je cesto bio servisiran u proslosti, stanje osivina, opiljci metala (iznenadjujuce je kolik ih ima u satu!). Uz koristenje masine za merenje rada sata mozze se izmeriti i amplituda i odstupanje od rezonantne frekvencije koji su takodje dobri indikatori stanja mehanizma, ali cak ni to nije krucijalno. Detalji kao npr. tragovi srafcigera na vijcima, mikro ogrebotne, obicno pokazuju koje na satu radio - majstor ili amater. Tragovi korozije govore vise o vlasniku nego o satu.
Osivina oscilatora (balance wheel) je mozzda jedan od najboljih indikatora koliko je sat 'presao kilometara'. Sve ovo mozze da se oceni za svega minut ili brzze! Da ne govorimo o stanju cifera, kazaljki, dihtunga i o eksternoj proceni sto je vec druga prica. Kad ugrabim malo vremena poslacu nekoliko fotografija iz prakse koje to lepo ilustruju.

u vezi rezervniuh delova: potrbno je praviti distinkciju izmedju delova kucista, cifera i kazaljki i samog satnog mehanizma. Zahvaljujuci cinjenici da samo mali broj proizvodjaca satova pravi svoje mehanizme (in house) jedan isti mehanizam se mozze naci u velikom broj satova razlicitih firmi.
Npr. Valjoux 7750 chrnono je u poslednjih 15-20 godina standarni mehanizam u onome sto zovemo 'entry level swiss'. Za ovaj mehanizam nece biti tesko naci delove i sledecih 50 pa i vsie godina.
S druge strane, kuciste a narocito cifer i kazaljke su dizajnirani od specijalizovanih proizvodjaca koji ih prave u malim serijama. Firma kao npr Breitling pravi veliki broj razlicitih modela i naci Breitling cifer posle 20 godina je vrlo tesko. Omega je jedan od brenodva koji cuva delove na lageru decenijama i uz to, cesto pokrece proizvonju delova koji su prodati, nije im tesko jer imaju crtezze tih delova i masine da ih naprave. Rolex npr aktivno odija da popravlja satove starije od 40 godina- njihov cilj je da kupis nov rolex svakih 10-20 godina. Patek nikad ne zastareva - ako ga posaljes u fabriku, napravice deo rucno cak i za 100 godina stari dzepni sat.

Na tvoje poslednje pitanje: na svu srecu, nemam mnogo neispravnih satova! To bi bilo pogubno sa ekonomske strane. Naravno, imam dosta 'projekata' kojima nesto treba, ali pri kupovini satova pravim selekciju u samom startu: ako je popravka skupa ili je tesko doci do delova, prepustam to nekom ko ima vise vremena
za restauraciju. Licno me interesuju satovi koji bi se mogli oceniti kao 9/10 i to je moj kriterijum.
Mnogo tezze je prodati jeftin sat nego skup!

Jos jednom: pravilan pristup i razumevanje materije vezane za servis i odrzzavanje su krucijalni kako za vlasnika, tako i za kolekcionara. Ti si sigurno na dobrom putu. Zellim ti mnogo uspeha i zabave u svetu satova.

N.

Hvala puno NickH,

nadam se da su i ostalima ovakve informacije korisne kao meni.

poz