Merenje vremena kroz istoriju: Satovi nekad i sad

Merenje vremena kroz istoriju: Satovi nekad i sad

Sunčani sat

Sunčani sat, koji meri vreme dana pomoću smera senke koju baca određeni predmet osvetljen suncem, bio je dobro poznat u drevnim vremenima. Kandila i štapići tamjana koji gore predvidivom brzinom takođe su korišteni kao satovi.
Sunčani sat, verovatno i najstariji oblik merenja vremena, obično se nalazio na trgovima ili drugim javnim mestima. Najuobičajeniji oblik sata, kakav je 'običan' ili standardni baštenski sunčani sat, koji baca senku na ravnu površinu na kojoj su obileženi sati. Pošto se položaj sunca menja, menja se i vreme koje senka pokazuje. Sunčani satovi mogu da se prilagode svakoj površini na koju fiksirani objekt baca senku.
Podešavanje kosine gnomona (štapa) na sunčanom satu je jedini praktičan način da se postavi baštenski sunčani sat kako bi mogao da se meri vreme. Neki sunčani satovi koji se masovno proizvode nisu dobro podešeni i ne mogu da mere vreme. Mnogi satovi su podešeni da se koriste na 45 stepeni severne geografske širine.
Sunčani sat se može podesiti na drugu geografsku širinu tako što će se gnomon nagnuti tako da bude paralelan sa Zemljinom osom rotacije. Vrh gnomona treba da pokazuje na severni ili na južni pol. Da bi se podesio za merenje dnevnog vremena, lice sata treba da ima dva seta brojčanika (za leto i zimu) ili korekcionu ploču, i mora biti podešen na geografsku dužinu iz centra vremenske zone.
Obični sunčani satovi ne mogu biti precizni kao drugi satovi. Postoji razlika od 15 minuta tokom godine, poznata kao 'ujednačavanje vremena', jer je orbita Zemlje malo eliptična i njena osa je nagnuta prema ravni orbite. Kvalitetan sunčani sat ima stalno postavljenu ploču, koja se podešava bar jednom mesečno.

Peščani sat

Peščani sat ili peščanik je takođe naprava za merenje vremena. Sastoji se od dve staklene kugle koje su povezane uzanom cevčicom. Gornja kugla je napunjena finim peskom koji curi kroz uzani prolaz u donju kuglu u određenom vremenu. Kada sav pesak iscuri u donju kuglu, sat se okrene naglavačke i ponovo meri vreme.
Kao zamena za pijesak koristi se prah od ljuske jajeta ili prah od mermera. Peščani sat se i danas koristi, ali samo kao ukras ili kad je potrebno izmeriti potrebno vreme (npr. kod igara na tabli).
Iako su stari Grci, Rimljani i drugi narodi bez sumnje znali da prave staklo, nema konkretnog dokaza o njegovom postojanju u antičko vreme. Pošto je peščani sat jedan od malog broja pouzdanih metoda merenja vremena na moru, pretpostavlja se da je bio u upotrebi do 11. veka, kada je zamenjen magnetnim kompasom u navigaciji.
Peščani sat je često slikan na piratskim zastavama kao simbol prolaznosti ljudskog života, a u Engleskoj su peščanici stavljani u kovčeg da bi simbolizovali da je 'pesak života' istekao. U literaturi, reference na naprave za merenje vremena označavale su smrt. Na nekim slikama se prikazuje kako smrt drži peščani sat.

Mehanički sat

Najstariji nepotvrđeni izveštaji kazuju da je pronalazak mehaničkog sata pripisan papi Silvestru Drugom (999.-1003.). O mehaničkim satovima piše i Dante Aligijeri u 'Božanstvenoj komediji'.
Razvoj mehaničkih satova počinje od 13. veka, proizvodnjom tornjevskih satova. Uzbuđenje zbog sata s klatnom privuklo je pažnju dizajnera koji su napravili razne oblike satova. Napravljeno je kućište za smeštanje sata s klatnom. Engleski sajdžija Viljem Klement je izmislio ovo kućište 1670. godine. Otprilike u isto vreme kućišta su počela da se izrađuju od drveta s licem od staklenog emajla.
Razvoj elektronike u 20. veku doveo je do satova bez ikakvog satnog mehanizma. Vreme na ovim satovima merilo se na razne načine, npr. pomoću kvarcnih kristala ili raspadanjem radioaktivnih elemenata. Čak su i mehanički satovi napajani baterijama, čime je navijanje sata postalo suvišno. Međutim, mnogi se sećaju i tog perioda kada se u određeno doba dana sat mora navijati, da bi mogao u sledećih 24 sata obavljati svoju funkciju. Jedna od funkcija koja se koristila od pronalaska mehaničkih satova pa do danas je alarm.

Alarmni sat (budilnik)

Alarmni sat (budilnik) je sprava napravljena tako da emituje zvučni alarm u određeno vreme. Prvenstvena funkcija ovih satova je da bude ljude iz sna ujutru, ali se koriste i kao podsetnici u druge svrhe. Da bi se zaustavio zvuk, potrebno je pritisnuti određeno dugme ili kazaljku na satu, a neki se zaustavljaju automatski posle nekoliko minuta ako ih ne isključite. Klasičan analogni alarmni sat ima dodatno dugme kojim se određuje vreme u koje se alarm aktivira.
Tradicionalni mehanički alarmni satovi imaju zvono na vrhu koje zvoni, dok digitalni satovi mogu da stvaraju različite zvuke. Jednostavan alarmni sat koji se napaja baterijom proizvodi bi-bip zvuk, dok noviji alarmni satovi mogu da govore, da se smeju ili da sviraju muziku. Neki alarmni satovi imaju radio koji počne da radi u određeno vrijeme, a poznati su pod nazivom radio-satovi.

Izvor: www.ekapija.ba