Kako postići vodootpornost satova - iz inženjerskog ugla

Prilog 83730

Kako se zapravo postiže vodootpornost satova? Gde su sve dihtunzi postavljeni? Koji dizajn kućišta je najbolji? Tekst koji sledi bi trebao da pruži odgovore na ova pitanja, uz odlične grafičke prikaze.

Prilog 83714
1A - Različiti dizajni kućišta iz dva dela
Prilog 83715
1B - "snap back" poklopac sa vertikalno postavljenim dihtungom

Staklo (mineralno ili safirno) obično je u mestu fiksirano sa najlonskim dihtungom u obliku slova "L" (narandžastom bojom, leva strana ilustracije 1A). Kako se spoljašnji pritisak povećava, staklo jače pritiska dihtung, što poboljšava vodootpornost. Kod satova sa nešto manjom vodootpornošću, često se koristi dihtung u obliku slova "I". Seiko koristi "L" dihtung od mekane gume, princip je isti, samo zahteva upotrebu prstena koji će držati staklo, jer frikcija nije dovoljna.

Pleksiglas stakla mogu se postaviti na tri načina. Prvi je upotreba adheziva (lepka), što se retko koristi, osim u najjeftinijim satovima. Drugi metod, (sredina ilustracije 1A), podrazumeva upotrebu tenzionog prstena. Metalni prsten (ružičasta boja), širi staklo, te dolazi do frikcije koja drži staklo u mestu. Vodootpornost obezbeđuje sam materijal od kojeg je izrađeno staklo (plastika), a kada je potrebna veća vodootpornost, može se iskoristiti tečnost koja se po nanošenju suši i pretvara u tanki gumeni dihtung. Treći način podrazumeva kompresovanje pleksiglas stakla pre ugradnje, koje se potom umeće u kućište, te po otpuštanju vraća u svoj prvobitni oblik i ispunjava prazninu u kućištu.

Najlonski dihtung je verovatno najbolje rešenje, imajući u vidu da se sa povećanjem pritiska stakla na njega vodootpornost poboljšava. Drugo rešenje po redu bilo bi ono koje podrazumeva tenzioni prsten.

Kada govorimo o dizajnu poklopca kućišta, najčešće se sreće ušrafljujući poklopac (Levi deo ilustracije 1A). Ovaj način omogućava najbolju vodootpornost, a postoje različite varijacije u zavisnosti od pozicije O-dihtunga. "Snap back", odnosno poklopac koji se umeće pritiskom, (centralni deo ilustracije 1A), takođe je često rešenje. Dihtung može biti postavljen i vertikalno (Ilustracija 1B), što je bolje rešenje kod ovog tipa poklopca.

Prilog 83729
2 - Tip kućišta koji se otvara spreda

Postoji dva tipa kućišta koja se otvaraju spreda - monoblok (sa leve strane), i sastavljena (sa desne strane). Sastavljena kućišta često se sreću kod elegantnijih satova iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Poklopac kućišta je odvojeni deo, ali je trajno pritisnut uz kućište. Pleksiglas staklo se kompresuje pre ugradnje, a po postavljanju u kučište samo proširi. Ovo je rađeno radi pojednostavljenja proizvodnje i uštede. Proizvođeni su i ronilački monoblok satovi, gde je bila potrebna veća vodootpornost. Zarad toga se upotrebljavao prsten koji je pričvršćivao staklo uz kućište (levi deo ilustracije 2).


Poslednji tip poklopca kućišta je ravna ploča, koja se pričvršćuje malim šrafićima u svojim uglovima.

Prilog 83697
3 - Krunica iz dva dela

Kod kućišta koja se otvaraju sa prednje strane problem je odvojiti osovinu krunice, jer se ne može pristupiti mehanizmu. Rešenje je osovina iz dva dela (ilustracija 3), tako da se jačim povlačenjem krunice ona odvaja. Danas je ovo rešenje ređe. Primenjuje se sistem malog šrafića, ili polugice, kojima se otpušta osovina.

Prednosti i nedostaci opisanih dizajna kućišta:

Kupasti oblik:
-veoma ekonomična upotreba materijala
-jednostavan za otvaranje i zatvaranje
-veoma loša vodootpornost

"Snap back" kućište:
-ekonomična proizvodnja
-može se postići dobra vodootpornost
-teško za otvaranje bez ošećivanja kućišta
-teško za zatvaranje ukoliko treba održati dobru vodootpornost.

Kućište sa ušrafljujućim poklopcem:
-skuplje za proizvodnju
-odlična vodootpornost
-zahteva specijalan alat za otvaranje i zatvaranje
- more expensive to manufacture
- capable of very good water resistance
- requires special tools to open and close

Kućište sa poklopcem koji je pričvršćen malim zavrtnjima
-skuplje za proizvodnju od "snap back" kućišta, ali jednostavnije za proizvodnju od kućišta sa ušrafljujućim poklopcem
-može se postići dobra vodootpornost
-otvara se sa običnim šrafcigerom

Kućišta koja se otvaraju spreda:
-jedan manje otvor na kućištu
-skuplja za proizvodnju
-komplikovano otvaranje i zatvaranje
-zahteva posebne delove
-teoretski mnogo čvršće


DIZAJN KRUNICE

Prilog 83718

Na prikazu iznad vidi se prikaz neušrafljujuće krunice švajcarskih proizvođača, sa prstenastim dihtungom. Može biti postavljen i drugi prstenasti dihtung, a njegova uloga je u slučaju da voda prođe kroz prvi. Okretanje krunice dovodi do trošenja dihtunga, što je nedostatak ovog sistema. Može se postići dobra vodootpornost. Čak i kada je krunica izvučena, dihtung vrši svoju funkciju, tako da postoji određena vodootpornost.

Prilog 83728

Na ilustraciji iznad vidi se kako to radi Seiko kod neušrafljujućih krunica. Princip funkcionisanja je isti, samo je položaj dihtunga drugačiji.

Prilog 83720

Na ilustracijama iznad vide se dve ušrafljujuće krunice. Kod prve su upori za zavrtanje postavljeni interno, a kod druge eksterno. O-prsten je sličan onom kao i kod neušrafljujućih krunica. Tu je i kompresioni dihtung, koji ima primarnu ulogu. Trošenje kompresionog dihtunga je veoma malo prilikom korišćenja krunice, tako da ima dosta dug životni vek.

Prilog 83727

Na prikazu iznad vidi se rani primer ušrafljujuće krunice. Sreće se kod Seiko modela kao što su 6105, 6306, 6309. Ovaj sistem ne omogućava bolju vodootpornost u odnosu na neušrafljujuće krunice. Jedina prednost je u tome što se krunica ne može slučajno izvući.


DRUGI OTVORI U KUĆIŠTU

Prilog 83561

Standardni taster iz dva dela na ilustraciji iznad.

Prilog 83723

Ušrafljujući taster iz dva dela.

Tasteri se sreću kod hronograf satova. Uglavnom nisu pogodni za korišćenje pod vodom, mada ima par izuzetaka. Ušrafljujući tasteri ne pružaju neku posebnu prednost po pitanju vodootpornost, već se ne mogu slučajno pritisnuti kada su pod vodom.

Prilog 83724

Na ilustraciji iznad prikazan je ventil za otpuštanje helijuma koji se sreće kod Doxa i Rolex modela. Funkcioniše veoma jednostavno. Kada unutrašnji pritisak dostigne određeni intenzitet, membrana se pomera i omogućava otpuštanje helijuma.

Prilog 83726

Na ilustraciji iznad prikazan je manualni ventil za otpust helijuma, koji se ušrafljuje.

Prilog 83725

Na prikazu iznad predstavljen je ventil za ispuštanje helijuma koji se ušrafljuje, ali funkcioniše automatski.

IZVOR: WUS

Svaka cast za ovaj istrazivacki tekst! Vrlo korisno stivo za ljubitelje satova, posebno ronilackih!

:congrats:,kada je ovako lepo napisano moze i bez slika.

Svaka cast i sve cestitke na tekstu.

Veoma lepo napisano, ovako nesto je potrebno kada se covek odlucuje za neki ozbiljan primerak ronilackog sata.

I mali dodatak, a koji je vec pomenut na jednom drugom postu.

Nadam se da nije na odmet upotpuniti prikaz.

Kao sto je vec gore Krstin napisano, otpornost-nepropustljivost ronilackih satova zavisi od sigurnosnog zaptivanja. A kod Chrono varijante treba misliti na jos dva pritiskaca. To se resilo sa zavrtanjem kako krunice tako i pritiskaca chrono funkcije. Pa roni i pritiskaj Pantelija koliko te volja. ;)

Breitling je to resio sa magnetima , tako da pritiskac ne ulazi u kuciste sata, koje na taj nacin uvek ostaje potpuno zaptiveno.


Treba reci da je ova nova (tada) tehnologija bila samo primenjena na Breitling's Super Quartz movement satu. Za mehanicke varijante je potrebna veca sila-pritisak na pritiskace chrono funkcija. Cinjenica da je Breitling-ov model bio potpuno u funkciji kod 1000 m. cinilo je srecnim ljubitelje tog Brenda , kao i ostale bogate entuzijaste ronjenja.

http://ablogtowatch.wpengine.netdna-...seawolf-12.jpg

"Non-contact" chronograph pusher system.

Ostali ozbiljni ronioci koji imaju tu mogucnost su: Sinn U1000S EZM-6, IWC Aquatimer Split Minute Chronograph, TAG Heuer Aquagraph Automatic, Omega Seamaster 300 M Chrono Diver, Omega Seamaster Apnea, Omega Planet Ocean Chrono. I verovatno ima jos neki koji nije ovde naveden.Mada je trziste jako malo i verovatno probirljivo za takvu vrstu satova, ponuda postoji kao sto se vidi.

Jos jedan ilustrovani prikaz krunica.

http://www.esslinger.com/learning_ce...ustrations.jpg

Detaljnije na : Watch Crown Illustrations | Waterproof Crowns | Esslinger.com


https://encrypted-tbn1.gstatic.com/i...zSDH_tRDeBeIBQ


Jedna “sitnica” koju treba napomenuti je kako se vrsi testiranje satova na vodootpornost.
Postoje dve metode koje su uobicajene.


http://www.blogcdn.com/www.luxist.co...riner-copy.jpg

Mada nisam siguran da li se to kod nas moze uraditi, narocito posle redovnog servisiranja nekog malo boljeg-otpornijeg ronilackog sata.


http://www.swiss-serv.co.uk/files/31...44/about-3.png


http://www.jewelerssupplies.com/media/55055598.jpg

http://www.piecesoftime.net/salesacc_pages/5001full.jpg

Suvi test- Sat se postavlja u specijalnu test komoru gde se vazdusni pritisak regulacijom povecava. Uredaj registruje svaku promenu na kucistu sata. Ako se kuciste cak i veoma malo siri-povecava, sat ne prolazi test i nije vodootporan.

http://static.squarespace.com/static...pressure-2.jpg


http://static.squarespace.com/static...pressure-6.jpg

Vlazni test- Sat se takodje stavlja u specijalnu komoru-cilindar, koji je pola napunjen vodom-a pola vazduhom.Vazdusni pritisak se povecava dok je sat izvan vode, zatim se sat polako potapa u vodu. Kada je sat potpuno potopljen u vodu, pritisak se smanjuje , ako baloncici vazduha izlaze iz sata, to pokazuje da je vazduh vec usao u sat dok jos nije bio potopljen u vodu. Sto takodje potvrdjuje da sat nije prosao test.
Ovaj metod se upotrebljava kao drugi sigurnosni test, radi preciznijeg odredjivanja otpornosti sata.
Cak i pored ovakvih lab. testova, koji mogu simulirati uslove u kojima se jedan ronilacki sat (zajedno sa roniocem kao nosiocem) moze naci, realnost je uvek ipak nesto drugo.

http://ww1.prweb.com/prfiles/2013/01...NA%2520MAN.JPG

To uvek treba imati na umu, kada se odlucujete za sat (satove) koji treba da odgovaraju vasim potrebama.

ATM ili BAR

“ATM” je skracenica za "Atmosphere” sto je ekvavilent za 10 metara (1ATM= 10M.) Druga skracenica –rec za “ATM” a veoma cesto koriscena u Evropi je “BAR” Takodje jednak 10 m.


Prikaz koja moze pomoci kod odabira sata.

http://www.prestigetime.com/images/wr-smaller.gif


WATER RESISTANCE GUIDE

No Rating - 30m/99ft

Does not allow contact with water

30m/99ft - 50m/165ft

Allows for contact with water such as washing hands and rain

50m/165ft - 100m/330ft

Allows for light poolside swimming

100m/330ft - 200m/660ft

Allows for swimming, snorkeling and showering (do not expose to hot water)

200m/660ft - 500m/1650ft

Allows for impact water sports such as board diving and scuba diving

500m/1650ft +

Appropriate for serious deep water diving.

Vazno je odabrati sat koji ima mogucnost zakljucavanja-srafljenja krunice i pritiskaca kod chrono. A kod ozbiljnijeg nosenja sata - njegovog kontakta sa vodom. Takodje treba napomenuti da se i kod tusiranja toplom vodom –promene temperature (hladno –toplo), moze ostetiti dihtung poklopca i krunice , a samim tim skratiti trajnost i vodootpornosti sata.

http://aqarcity.org/up10/images/rgh1312912513z.jpg

Ovo je sigurno vec sve poznato mnogima, ali nije naodmet napisati, za sve one druge koji na to nisu do sada obracali paznju.


Pozz

super tekst ali i ja se nadam da ce slike proraditi, ako nista Krstin postavi te dve slike u postu ispod pa cemo se snaci..Moram da dodam da je vodootpornost izuzetno bitna, cak i kod satova koji nikada nece dohvatiti vodu, dzabe kupiti sat od boga pitaj koliko para koji nije predvidjen za vodu i nikad ne dohvati vodu, a u njega ulazi para znoja sa ruke i posle nekoliko godina potamni cifer i propadnu kazaljeke posle duzeg vremena.

^ To bas i nije nesto sa cime bih se slozio, ali dobro, normalno je da se misljenja razlikuju.

Recimo PP ima gomilu modela koji nemaju neku veliku WR, pa nisam bas video da tako lako propadaju. Barem nista vise od bilo kog ronilackog sata. Ima tu naravno jos mnogo proizvodjaca, ali da ih ne nabrajam sve.

Ne kazem da ce da propadne sat brzo ali koliko mi je poznato a to me moze neko ispraviti, para od znoja ulazi u sat wr30m. Zamisli sat posle 15-20god a to brzo prodje kad se sat kupi za sebe, da li ce unutra izgledati kao nov, a morao bi izgledati ako nema spoljnih uticaja.

Posle 20 i vise godina, jedno 90% vodootpornih satova zapravo vise nije vodootporno, tako da...

Sve pohvale za temu. Respect. :congrats:

Hvala svima, nadam se da Vas jos i ja ne gusim pod vodom previse.

*

Vodootporan ili vodonepropusan?


http://3.bp.blogspot.com/_04kZGR_ltm...orld-Diver.jpg

Water resistance –vodootpornost je termin koji se upotrebljava i pokazuje koliki pritisak sat moze da izdrzi pod vodom odredjene dubine, a da u njega ne udje voda ili izgubi na svojoj tacnosti.
Water resistant je termin koji je odobren od strane savezne trgovinske komisije (federal trade commission - USA), a koji su zabranili za sva vremena upotrebu termina “waterproof”-vodonepropusan. "izbrisana" rec sa kucista, poklopca, cifera....

Igra reci - znacenje... ili?


http://www.alexandre-kolinka.com/blo...se-785x441.jpg

Nema proizvodjaca ili tehnickog osoblja u servisu koji moze garantovati da je sat 100% nepropusan-“waterproof”( mada.. ipak ima jedan brend, sa odredjenim modelima sata koji nesto tako nudi, ali samo pod posebnim uslovima).

Zato je to tako?

Jedan tragican slucaj, koji jeizazvao glavni sudski spor u 1960-1970-toj, pokrenuo celu tu pricu. Posle najmanje jednog kobnog slucaja ronioca, gde je sat zakazao a u nezgodnoj kombinaciji sa praznim bocama….

Mocna grupa za zastitu potrosaca je dovela do toga da mnoge firme –proizvodjaci satova za ronjenje, plate ogromne sume $$$$... odstete, posle izgubljenog spora na sudu. To je pak uslovilo da nekolicina zatvore svoju proizvodnju zauvek. A “ Waterproof” se posle toga pominje kod nekih, i to samo u nekom kontekstu uputstva.

U ostalim zemljama su takvi, veoma strogi zakoni posle toga takodje doneseni.

Da li to znaci da Vas sat ne moze da opstane u vodi, pa ne bas. Ali…

Time je odgovornost prenesena na kupce, a proizvodjac terminom (samo je “Water resistant”) ostaje zasticen.

Evo staCitizen Watch Company kaze na temuvodootpornosti -water resistance:
Otpor vode se meri kada je sat nepomican, ali kada se sat pomera na ruci, kao sto je slucaj kod plivanja u bazenu , brzina pomeranja ruke- tela povecava pritisak na sat, a koji recimo odgovara za samo 30M = 3 BAR-a = 100 Feet-a, kod ronjenja se taj pritisak jos i vise povecava. Zato nemojte da do krajnih mogucnosti opteretite vase satove!

http://4.bp.blogspot.com/_04kZGR_ltm...riner-Full.jpg

Mladjani Jacques Cousteau nosi prvi Rolex Submariner -Reference 6200, 6204 ili 6205? Jos u to vreme bez zastitnika krunice. Veruje se da je fotka napravljena negde 16-og marta 1955 na Crvenom moru, dok je Cousteau pravio svoj prvi (1955god.) Filmskom akademijom nagradjen-pobednicki film”The Silent World”.

Samo specijalno dizajnirani satovi kao sto je recimo revolucionarni 1954 –te lansiran“Rolex Submariner (BaselFair , Switzerland). Zamisljen i napravljen da bude waterproof, ali ni on (Rolex) to ne sme da istakne-napise na ciferu ili poklopcu svoga kucista. Da bi sat ostao takav kompletno zaptiven, mora da se redovno odrzava.

Sto podrazumeva:

Test pod pritiskom mora da se obavlja svake godine!
Zaptivke-dihtunzi, “O” ring…. se moraju menjati barem svake dve godine!
To sve zahteva proizvodjac, ali to je jedini nacin da sat ostane potpuno vodonepropusan. A time je i opravdao svoju cenu, svrhu, bla, bla, bla…

Ali se ni tu ne spominje koliko dugo sat moze ostati izlozen razlicitom pritisku, pogotovo ako ga nose pro-ronioci, koji zbog specificnosti svoga zanimanja, mahom provode svoj radni vek pod vodom.

http://2.bp.blogspot.com/_04kZGR_ltm...iner-Story.jpg

Tradicija pravljenja takvih satova se kod Rolex-a nastavila “The Submariner 2000 Sea Dweller”....

http://www.ablogtowatch.com/wp-conte...ge-watch-2.jpg


Pozz

Hvala svima na citanju, komentarima i naravno Shibumi-ju na dopuni:thumbup: