Hronograf satovi i automobilske trke

[krstin]

Mnogi i danas veoma popupularni hronograf satovi svoje korene vuku još iz sredine prošlog veka. U to vreme satovi uglavnom nisu razvijani iz prestiža, luksuza, već iz puke potrebe. Vreme u kojem je potreba za komplikacijama poput hronograf funkcije zaista bila realna.

U automobilskim trkama precizno merenje vremena oduvek je bilo od presudnog značaja. Danas pored mora modernih tehnologija, to nije nikakav problem. Ali šta je bilo pre pedesetak godina? Vremenu kada kvarcna tehnologija još uvek nije bila razvijena, ili je tek bila u svom povoju.

Kada je Baz Oldrin 1969. godine zakoračio na Mesec, na ruci je nosio Omegu Speedmaster (Nil Armstrong je ostavio svoj primerak u lunarnom modulu). Šest meseci kasnije, Stiv Mekvin počeo je da se priprema za ulogu u kultnom filmu Le Man, tako što je pratio vozače trkačkih automobila svuda po Evropi. Na ruci u filmu nalazio mu se Heuer Monaco. Mekvinov prijatelj, takođe glumac i ljubitelj automobilskih trka, Pol Njuman, zaista je i učestvovavo u 24 časa Le Mana i osvojio drugo mesto. Tom prilikom nosio je Rolex Cosmograph Daytona.

Tri gore navedena sata ujedno su i najpoznatiji predstavnici hronograf modela, razvijenih upravo za upotrebu u automobilskim trkama. Funkcionalno, hronograf je najkorisnija komplikacija kod mehaničkih satova. U nekim ranijim periodima hronograf se korisito kako bi se izmerila pređena razdaljina, prosečna brzina, ili vreme pređenog kruga. Danas je hronograf funkcija mehaničkih satova većini korisnika nepotrebna, a sa druge strane veoma poželjna.

Ako se vratimo na šezdesete godine prošlog veka, u Heueru ih je odredila zaljubljenost t adašnjeg predsednika, Džeka Hojera, u automobilske trke. Posebno u legendarnu Carrera Panamericana Mexico trku. Pa čak i desetak godina unazad, Heuer je ima vezu sa auto-sportom. Po određenim izvorima, čuveni Huan Manuel Fanđo, nosio je Heuer Flieger Chronograph, inače sat razvijen za avijaciju.

Sedamdesetih godina Heuer je ostvario dominaciju na polju mehaničkih hronograf satova. I danas veoma traženi modeli, velikih dimenzija za to vreme, šarenih boja, korišćeni su od strane mnogih profesionalnih vozača. Na stranu Stiv Mekvin, koji Heuer Monaco izabrao iz specifičnih razloga, mnogi velikani poput Džoa Siferta, i Dereka Bela, nosili su Heuer Autavije. Mekvin je Heuer Monaco izabrao zato što je smatrao da će u slučaju da se odluči za Omegu Speedmaster, ova kompanija od toga napraviti ogromnu reklamu.

Međutim, jedan od trkačkih hronograf satova danas dostiže abnormalne cene, a to je Pol Njuman Rolex Daytona, koja je postala sveti gral među kolekcionarima starih hronograf satova.

Rolex Chronograph model (prethodnik Daytone), prodavao se u periodu između 1955. i 1961. godine. Godišnja produkcija nije prelazila cifru od svega 500 primeraka. Mehanizam je bio ručno navijani. Početkom šezdesetih godina, tačnije 1963. godine, kompanija Rolex, natpis 'Chronograph' zamenjuje natpisom 'Cosmograph'. Na brojčaniku ovog modela se prvi put našao natpis Daytona. Samo godinu dana kasnije, kompanija menja natpis Daytona, u Rolex Le Mans Chronograph. Danas su Le Mans primerci izuzetno retki.

Postoji jako puno špekulacija zašto je Rolex odustao od natpisa 'Le Mans Chronograph' na brojčaniku ovog modela. Prema nekima, kompanija nije uspela da dobije autorska prava, dok prema drugoj teoriji, koja je možda i prihvatljivija, ime Daytona je zadržano u čast velikog trkača Malkolma Kembela. Prvog ambasadora brenda, koji je na stazi Daytona Beach oborio nekoliko svetskih brzinskih rekorda. Takođe, iako je trka ''24 časa Lemana'' prestižnija i starija od trke ''Daytona 500'', u vreme posle Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države su doživele privredni bum, paralelno sa rastom političkog uticaja u svetu. Logična posledica svega, je da bi naziv ‘Daytona’ postigao veći uspeh na rastućem, za kompaniju Rolex, ciljnom američkom tržištu.

Omega Speedmaster, koja je stoprocentno inspirisana i razvijena za upotrebu u automobilizmu, svoju ogromnu popularnost i reputaciju stekla je kao prvi sat koji je bio na Mesecu, te kao jedini sertifikovani sat od strane NASA-e za aktivnosti van svemirskog broda. Da se Stiv Mekvin ipak odlučio za ovaj model, kakvu bi tek priču sada imao i cene dostizao!

Iako se u moderno vreme mehanički hronograf satovi ne koriste prvenstveno za svoju osnovnu namenu, popularnost teško da im je nekada bila veća. Radi se o najtraženijoj komplikaciji među ljubiteljima, te polju gde se mnogi proizvođači nadmeću. Dosta njih, veoma pametno, živi od stare slave. Tako su Daytona, Speedmaster, i poneki Heuer modeli, u velikoj meri nepromenjeni tokom svih ovih godina.

Izvor 1
Izvor 2

[83stojan]

Od ova tri proizvodjaca HEUER satovi su mi najprivlacniji,posebno Autavia modeli zbog oblika kucista i boja.A i ne proizvode se vise.

[zare]

Evo jednog meni simpaticnog

[RUS]

Zanimljiv tekst.
Ima zaista mnogo dobrih satova inspirisanih auto-moto sportom, ali budimo realni, iako mozda nije najlepsi sat, ipak je Daytona sat broj 1, kada je ova tematika u pitanju.

[Neša]

Mnogi i danas veoma popupularni hronograf satovi svoje korene vuku još iz sredine prošlog veka.

Mislim da je ovo ključna rečenica, jer taj period je zaista dao estetski večita rešenja, koja i danas mogu da se slobodno koriste uz mnoga koja potiču uglavnom iz tehnološkog napretka.

[Shmizla]

Proizvođači traže svakakve stvari kao inspiraciju za kreiranje satova, a atomorilske trke su jedna on njih.
Mene lično auto trke uglavnom podsete na ovog proizvođača - B.R.M. Mada mi se njihovi satovi nešto baš i ne dopadaju.

[Neša]

Uh, ala je izabrao ime - brrrrm, brrrrrrm, brrrrrm!

Šalu na stranu, mene pojam automobilskih trka podseća na mnoštvo lepih hronografa sa lepo složenim bojama, upravo ovih o kojima Krstin piše. ne bih se bunio da mi je na ruci Monaco (ili neki drugi od satova koje su postavili Krstin, Zare i Stojan).