Sinn u svemiru

Među ljubiteljima i kolekcionarima ovog Nemačkog proizvođača posebno mesto zauzima model 140/142 hronograf, koji je nošen u svemir. Bez obzira na to koliko duboko zaronite i koliko visoko se popnete, postoji nešto superiornije od toga, a to je kada sat pređe zemljinu atmosferu i ode u svemir na ruci astronauta.
Prilog 60696
Godine 1985, Nemački astronaut Reinhard Furrer je kupio crni PVD 140S, koji je nosio u svemir tokom Spacelab D1 misije. Ova misija je postala značajna iz nekoliko razloga. Prvi je što je to poslednja uspešna misija šatla Challenger koji je tragično uništen na sledećoj misiji nekoliko meseci kasnije. Drugi razlog je što je to prva misija u kojoj je u svemir nošen automatski hronograf(ili se bar tako mislilo).
Prilog 60697
Sinn je važio za prvi hronograf u svemiru sve dok 2007 godine nije obelodanjeno da je Dr William Pogue nosio Seiko 6139 hronograf za vreme Skylab 4 misije, 11 godina ranije. Bez obzira na to, Sinn 140/142 ostao je i dan danas jedan od najpoželjnijih "svemirskih satova".
Prilog 60698
Ovo nije bio jedini put da se ovaj model Sinn-a našao u svemiru, 1992 godine nošen je na svemirskoj stanici "Mir", kao i za vreme Spacelab D2 misije u šatlu Colombia 1993 godine. U svim ovim misijama, satovi su funkcionisali savršeno.
Prilog 60699
Što se tiče samog modela 142, on dolazi u čeličnom kućištu poliranom ili sa mat crnim PVD premazom. Mehanizam koji pokreće ovaj sat je čuvena Lemania 5100, koji ima funkciju prikaza dan/datum i centralno minutni hronograf. Takođe poseduje unutrašnji bezel, koji se pomera pomoću krunice na poziciji "10".
Prilog 60700
U kompaniji su nedavno predstavili i model 140A, naslednika originalnog modela, kog pokreće SZ01 automatski mehanizam, zasnovan na Valjoux 7750 mehanizmu. SZ01 poseduje određene modifikacije kako bi bio što približniji originalnoj Lemaniji 5100, kao što je centralno postavljeni minutni registar štoperice. Dizajn novog modela zaista podesća na prethodnika, tu su praktično isti pušeri i krunice, isti oblik kućišta, kao i unutrašnji bezel, jedino je staklo unapređeno, pa je postavljeno safirno. Ovaj model je predstavljen u limitiranoj seriji od 500 primeraka.

Ako ste se slučano zapitali zbog čega je kod oznake modela pisano 140/142, to je jedna od stvari oko kojih se vodi polemika među ljubiteljima i kolekcionarima ovog brenda.

Au, kakav sat!!! :)

[QUOTE
Ako ste se slučano zapitali zbog čega je kod oznake modela pisano 140/142, to je jedna od stvari oko kojih se vodi polemika među ljubiteljima i kolekcionarima ovog brenda.[/QUOTE]

Da, vodi se polemika..., nego slike modela prikazanih u tekstu su slike 142-jke, evo i slike 140-ke:
Prilog 60705

rec je o modelima sa istim kucistem, ali razlicitim mehanizmima. U 142 je 5100 lemania, dok je u 140 lemania 1341. Postoje i neke teorije da je Furrer nosio sinn 141 sa lemaniom 5012!

Znam da postoji i teorija o modelu 141, nego nisam toliko stavio akcenat na to, najvaznije je to da su oni poslali sat u svemir, a sad koji tacno model manje je bitno posto razlike i nisu tako velike.:)

a danas nude ovo...
Prilog 60706
Sinn 142 St II new space chronograph

Citat:

---

Rus_PA kaže:

Znam da postoji i teorija o modelu 141, nego nisam toliko stavio akcenat na to, najvaznije je to da su oni poslali sat u svemir, a sad koji tacno model manje je bitno posto razlike i nisu tako velike.:)

---

Ma da, nego eto, kao zanimljivost... koji je mehanizam u kućištu svemirskog sinn-a
a evo i slike sinn-a 141
Prilog 60709

kako god.. u pitanju je LEMANIA

Nekako mi se cini da su svi bili u svemiru :)

Citat:

---

tolarbo kaže:

Nekako mi se cini da su svi bili u svemiru :)

---

Nisu svi... Bleki Bogićević je bio u Kosmosu.

koji se to mehanizam nalazi u ovom novom Sinnu 142 sa cetiri podbrojcanika, prelep je, samo mi se ne svidja kais, ja sam porucio njihov katalog sa sajta, brzo mi je stigao ali nisam stigao da ga pogledam

^2892 sa DD 2070 modulom.

E Tolarbo kad ti kazes nesto i ostanes smiren...pa da,sad gledas ko god da leti u svemir da mu metnes neki sat i gotovo svemirac...isto kao i ona dva svemirca od Brade i Vladasa :)
(salim se naravno)

Citat:

---

Rus_PA kaže:

Drugi razlog je što je to prva misija u kojoj je u svemir nošen automatski hronograf(ili se bar tako mislilo).

---

nije mi sad jasno: jel jeste bio automatik ili nije!?

edit: aaaa, sad sam skapirao u cemu je poenta:
"Sinn je važio za prvi hronograf u svemiru sve dok 2007 godine nije obelodanjeno da je Dr William Pogue nosio Seiko 6139 hronograf za vreme Skylab 4 misije, 11 godina ranije."

bas sam pglu :)

Naravno da je bio automatik, ali se kasnije ispostavilo da nije prvi.
Prvi je ipak bio onaj zuti Seiko Pogue.

Ako se neko slucajno zapitao koji sat Reinhard Furrer nosi na desnoj ruci, u pitanju je Seiko a829 "nasa"
Prilog 60786Prilog 60785

Citat:

---

milan zmaj kaže:

E Tolarbo kad ti kazes nesto i ostanes smiren...pa da,sad gledas ko god da leti u svemir da mu metnes neki sat i gotovo svemirac...isto kao i ona dva svemirca od Brade i Vladasa :)
(salim se naravno)

---

Ja bi najradije da tebe posaljemo tamo :) A zamisli tek koje satove oni gore nose, i cude se ovde nama o cemu mi diskutujemo i cemu se divimo! :)