Tissot - kratak istorijat (1853-1944)

Kada sam se pre oko godinu i po dana učlanio na forum Svet satova, potražio sam savet u vezi sa kupovinom jednog sata. Vrlo brzo sam dobio odgovor, kupio željeni sat, zarazio se ovim spravicama koje nam seckaju svaki dan na sate, minute i sekunde i stekao nove prijatelje koji dele isti hobi. Sat koji sam kupio izašao je iz čuvene fabrike Tissot. Pošto sam pisao o mnogim temama, a nameravam da to činim i u budućnosti, rešio sam da konačno posvetim vreme proizvođaču koji je “krivac” za moje prisustvo na ovom forumu.

Tissot datira iz 1853. godine, a osnovali su je otac i sin – Charles-Félicien Tissot (Šarl Felisjen Tiso, 1804-1873) i Charles-Émile Tissot (Šarl-Emil) u švajcarskom gradiću Le Locle u oblasti Neuchâtel. Glava porodice, Charles-Félicien, imao je predznanja iz oblasti zlatarskog zanata i mehanike, dok je Charles-Émile (rođen 1830.) još u dvanaestoj godini izrazio želju da postane časovničar. Kako se mališan dokopao nekih alatki još i ranije i pokazao da ima talenta, otac se nije dvoumio i uslišio je njegovu želju. Kao i svaki pedantni Švajcarac, ponosni otac završava administrativne poslove oko osnivanja firme, koja počinje da radi 1. jula 1853. pod imenom Charles-Félicien Tissot & Fils. Oglas za potraživanje radnika dat je gotovo odmah, a pošto je vreme novac, svi članovi porodice su obavljali neophodne poslove dok nije stiglo pojačanje u vidu kvalifikovanih radnika i zanatlija. Ovaj neumorni čovek naporno je radio od samog početka, a radi proširenja tržišta, proveo je čak oko sedam godina na putovanjima, pri čemu mu nije bilo strano da ode na potpuno drugi kraj evropskog kontinenta, u carsku Rusiju, a prokrstario je i američkim kontinentom, uključujući i severni i južni deo. Smatra se da je otišao na preko pedeset službenih putovanja. Kaže se da iza svakog uspešnog čoveka stoji i uspešna žena. Gospođa Julie Tissot je to i dokazala – vodila je posao, ali se istovremeno i starala o ostaloj deci. Poznato je da se u Švajcarskoj oduvek vredno radilo. Prema jednom dokumentu iz 1903. radni dan je trajao deset sati, osim petkom, kada se radilo jedan sat manje. Samo da spomenem uzgred, više od sto godina kasnije, neki privatnici traže od svojih radnika da rade još više. Po svemu sudeći, Švajcarci su zaista sto godina ispred nas.

Osnivač fabrike umire 1873. godine, a fabrika dobija novo ime – Charles Tissot Favre Locle, čime je sin hteo da ukaže poštovanje svojoj supruzi, čije je devojačko prezime bilo Favre. Doduše, fabrika se pojavljuje pod više imena, ali ova prva dva svakako treba zabeležiti. Fabrika je u početku pravila i časovničarski alat, rezervne delove, lance za džepne satove, brijače i mnogo toga drugog, premda je proizvodnja kasnije počela da se sužava. S druge strane, posao se razvija, pa su krajem 19. veka otvorene kompanije ćerke u Frankfurtu i Moskvi. Zanimljivo je spomenuti i dugogodišnje prisustvo Tissota u Rusiji. Osnivač kompanije odlazi tamo 1858. godine, a već 1866. postaje zvanični proizvođač satova carskog dvora. Početkom 20. veka Tissot počinje da zvanično snabdeva satovima i rusku vojsku. Saradnja je, nažalost, prestala posle Oktobarske revolucije.

Priznanja za satove su počela da se nižu još u 19. veku, i to 1883. u Cirihu, 1889. u i 1900. Parizu, 1896. u Ženevi, a drugo mesto za tačnost (Observatoire Cantonal) Tissot osvaja 1906. Iako neki funkcioneri ovog proizvođača tvrde da je prvi ručni sat Tissot proizveo još 1911. godine, na zvaničnom sajtu je kao prvi naveden tzv. banana watch iz 1916. Samo tri godine kasnije javlja se i čuveni Porto u art deco stilu. Sledeća bitna inovacija sledi 1930. godine, kada Tissot proizvodi prvi sat otporan na dejstvo magneta, što ostali proizvođači veoma brzo prihvataju.

Kao i danas, kompanije su se udruživale i u ranijim periodima, pa se dva velika giganta, Omega i Tissot, udružuju 1929. i formiraju Société Suisse pour l'Industrie Horlogère SA (SSIH) (Udruženje časovničarske industrije). Ovaj potez nije bio čudan, jer je iste godine nastupila jedna od finansijskih kriza koja je poljuljala mnoge zemlje, uključujući i Švajcarsku.
U ovom udruženju se našla i Lemania, pa nije čudno zbog čega se neki mehanizmi sa potpisom ove fabrike nalaze u Tissotovim satovima.

Vihor Drugog svetskog rata zahvata Evropu i ceo svet. U njegovo predvečerje (1938.) Tissot zvanično meri vreme na švajcarskim skijaškim prvenstvima. Časovničarska industrija je snabdevala mnoge vojske svojim proizvodima, a Tissot tu nije bio izuzetak. Tokom ovog krvavog sukoba Tissotove satove nosili su pripadnici nemačkog Luftwaffea, prema podacima koje navodi Skydrummer u odličnom tekstu o vojnim satovima ovog perioda. Švajcarci ne bi bili Švajcarci da i tada nisu nešto radili. Kada je fašizam pao na kolena, Tissot je pozdravio slobodni svet jednim novim proizvodom – satom sa automatskim mehanizmom. Sledeća etapa u razvoju vezuje se za posleratno doba, a o njemu će govoriti neki drugi tekst.

Estelle Fallet 2002. The Story of a Watch Company. Le Locle: Tissot SA.
Tissot
Wikipedia (više verzija)
The History Of Tissot Watches

Slike su preuzete sa zvaničnog sajta i iz drugih izvora. Na prvoj slici je tzv. banana watch, na drugoj art deco, na trećoj reklama za antimagnetique, a na četvrtoj prvi Tissotov automatik.
http://www.tissot.ch/data/images/communication/1917.pnghttp://www.tissot.ch/data/images/communication/1919.png


Prilog 32235
http://www.tissot.ch/data/images/communication/1944.png

Sta reci,osim....:congrats::congrats::congrats:

Bravo Nešo!

Neso svaka cast! :congrats:Uzivao sam citajuci! Obozavam Tissot! :man_in_love:

Bravo:congrats::congrats::congrats:

Samo sto mi suza nije potekla dok sam citao ovo...
Tata mi je preneo svoju veliku ljubav prema Tissotu.
Dace Bog da u maju sledece godine posetim Tissot i Omega fabriku.
Neso,text je vrhunski napisan.Vidi se da je pisan sa emocijama i to mi se posebno dopada.Takodje mi se jako dopada sto si naveo cinjenicu da je upravo Tissot prvi proizveo sat otporan na dejstvo magneta.Naime,Rolex Milgauss je nastao na osnovama moje prethodne recenice-tj. dosta zahvaljujuci Tissotu.
Tissot je oduvek bio i ostao inovator u Svajcarskoj casovnicarskoj industriji cenjen od strane svih,i konkurenata i kupaca.
Meni ne preostaje nista drugo nego da ti kazem jedno ogromno hvala za ovaj text!
<3 Tissot <3

Neso tekst je napisan profesorski, sve cestitke, a Tissot i zasluzuje da se tako pise o njemu.

ps Pogledajte modele Tissot-a za ovu godinu imaju prelepih modela..

Hvala, drugari. :beer:

Moram da primetim da je Zenith apsolutno u pravu u vezi sa mojim pisanjem - zaista sam ga pisao zbog vezanosti za više stvari. Da nisam razmišljao o kupovini tog tissota, ne bih ni znao za ovaj forum. Da nisam došao na forum, ne bih stekao toliko novog a odličnog društva. Knjižica koju sam koristio za pisanje teksta stigla je upravo uz taj sat. Ukratko, osećao sam da je to neka vrsta duga koji moram da vratim kako bih zatvorio krug.

Drago mi je što imam za koga da pišem i što ljudi vole ovakve tekstove.

Nema šta. Nešo svaka čast ! Ko nije znao ko ili šta je Tissot sada zna.

svaka cast, neso! :congrats:
hvala za odlican tekst!

Pozdrav! Moj prvi Švajcarac je bio Tissot, i na posebnim prilikama sam ga nosio i na meni posebnim događajima i mjestima, tako da Tissot zauzima poseban dio mog srca!
Odličan tekst!
Svaka čast :congrats:

Svaka čast za tekst!
Tissot nije moj omiljeni brend ali može se probrati i koji kvalitetan model za "normalne" pare! Prave dobre satove ali stavljaju entry level mehanizme(posebno kvarc) u njih za paprenu cijenu!
Inače,imaju prelijepe modele.

Citat:

---

Moj prvi Švajcarac je bio Tissot, i na posebnim prilikama sam ga nosio i na meni posebnim događajima i mjestima, tako da Tissot zauzima poseban dio mog srca!

---

SEIKO, ja sad prolazim kroz taj period! :rolleyes:

Prilog 32306 Prilog 32308

Nešo svaka čast za tekst.
Odnedavno se i sam mogu pohvalit Tissoto military loka koji datira it 40-ih i u vrlo dobru je stanju.Inače došao je iz vaših krajeva preko treće osobe.evo malo slika mog Tissota.

Prilog 32374Prilog 32375Prilog 32372

Hvala, drugari :beer:

Petre, odličan ti je taj tissot. :thumbsup:

Odličan tekst o fenomenalnim satovima. :thumbup: Bravo Nešo. :congrats:

:adore: :congrats: Fantastican tekst!