Austrijski nezavisni brend Habring2 predstavio je A11B, svoj prvi (skoro) in-house mehanizam, u satu nazvanom – Felix (Srećko). Pored toga što je prvi za ovaj mladi porodični brend, ovaj mehanizam je i prvi svetski satni mehanizam kompletno razvijen u Austriji. Zaprečni sklop je ručno izrađen u samoj kompaniji, spirale se ručno podešavaju i skraćuju u Habringu, dok se ostali delovi nabavljaju od lokalnih, austrijskih firmi i izraćeni su od domaćih materijala. Sat je minimalističke, elegantne pojave, i bez komplikacija. Osnovna cena noviteta je oko 4000€.
Prilog 102569
Pre nego detaljnije predstavimo Srećka, moramo kazati koju reč o samom brendu jer nije poznat širem krugu ljubitelja, a vrlo je zanimljiv jer pomalo izaziva ustaljene šablone u časovničarskoj industriji.
Nastanak brenda
Habring2 je smešten u austrijskom mestu Völkermarkt, u blizini Klagenfurta. Srce i dušu firme čine supružnici Rihard i Marija Habring, koji potpuno ravnopravno upravljaju firmom, Marija kao CEO, administrator i majstor, Rihard kao majstor i glavni projektant. Otuda i ono „2“ u nazivu. Habringovi vole da svoje preduzeće nazivaju „najmanjom časovničarskom manufakturom na svetu“, (Proizvode oko 80 satova godišnje) iako termin „manufaktura“ nije u potpunosti odgovarajući jer Habringovi još uvek ne proizvode sve sami. Do izbacivanja A11 mehanizma, Habring satovi su se zasnivali na ETA mehanizmima koji su drastično modifikovani. (Pri tome ne mislimo na ugradnju potpisanog rotora). U vezi ovoga, Habringovi su uvek bili otvoreni i nije bilo igre skrivalica glede porekla mehanizama niti je izvođena nekakava marketinška ekvilibristika da bi se prikazalo drugačije. Ti mehanizmi su ugrađivani u Frickerova 42mm kućišta. Ovako, profil Habringa ne izgleda ni počemu posebno, a najmanje izgleda kao da krši ustaljena pravila industrije. No, do toga ćemo kasnije doći...
Iako tada verovatno nije tako izgledalo, priča o Habring2 započinje pre nekih dvadesetak godina kada je mladi Rihard Habring započeo svoj radu u IWC-u. Komplikacija „Rattrapante“ hronografa se smatra jednom od najtežih za izvođenje jer je potrebno mnogo manuelnog podešavanja tokom proizvodnje, zašta su potrebni vešti majstori i proizvodnja je spora. Ukoliko ste pre dvadesetak godina želeli takav hronograf, morali ste biti spremni da izdvojite zastrašujuće sume novca, a sat sa ovom funkcijom mogli ste naći samo kod nekoliko pripadnika „Horološkog Olimpa“. IWC je poželeo da ponudi „rattrapante“ mnogo široj publici, a zadatak da smisli kako se to može izvesti zapao je mladom Habringu. Odmah nakon časovničarske škole, Habring je radio u firmi specijalizovanoj za opravku štoperica i to mu je iskustvo nemerljivo olakšalo dolaženje do rešenja. Bilo kako bilo, Habring je uspeo da modifikuje svepristuni i tako obični Valjoux 7750 i da stvori divnog (i jeftinog) „rattrapante“ labuda. Zahvaljujući Habringu, IWC je predstavio svoj IWC Doppelchrono – prvi svetski „Rattrapante“ za mase, a gospodin Habring je svoje ime upisao u istoriju horologije. IWC je patentirao Habringovo rešenje i koristio ga dvadeset godina na poznatom Pilot Doppelchronograph, „Portuguese Chronograph“, na ikoničnom „Da Vinci – ju“, na „IWC Ingenieur Doppelchronograph“ i na čuvenom „Il Destriero Scafusia“ – i dalje najkomplikovanijem serijskom satu na svetu. Pre dve godine patent je istekao i Habring je mogao da iskoristi sopstveno rešenje za sat sopstvene firme Habring Doppelchronograph 2.0. No, to je druga (takođe zanimljiva) priča. Habring je nakon IWC-a radio za A.Lange & Sohne i još neke kompanije iz Richmond grupe, uglavnom kao konsultant. Dakle, Richard Habring nije neki „wannabe“ koji promoviše svoju filozofiju i razmišlja kako da je najbolje unovči. U ovom slučaju postoji ozbiljno horološko znanje i iskustvo dostojno nezavisnog brenda.
Atipični „Nezavisni proizvođač“
Sintagma „Nezavisni proizvođač“, u horološkom pojmovniku uglavnom podrazumeva visoke cene izazvane ekskluzivnošću, male serije i emotivne storije (često maltene izaštane) u pozadini pojedinih modela ili brenda. Svi pomenuti elementi, osim visokih cena jesu primenjivi u slučaju Habringa2. On želi da ponudi vrednost svom kupcu, želi da kupac može sebi da priušti mehanički sat po razumnoj ceni. Habring2 satovi se kreću od 1000€ do 6000€, dok turbijoni idu do 17.000€. Ovo, na prvi pogled uopšte ne izgleda nisko, međutim kada se stavi u kontekst „nezavisnih proizvođača“, vidi se da su cene pristupačne. Upravo u tom smislu, Habring naglavce okreće celokupnu ideju o nezavisnim proizvođačima. Zapravo, Habring u određenom smislu, vraća očekivanja iz vremena pre kvarcne krize kada satovi nisu smatrani tolikim luksuzom. S obzirom na obimno iskustvo u industriji Habringu visoke cene i komplikacije nisu nepoznanica, stoga se nameće pitanje, zašto cene sopstvenih satova drži tako nisko (naravno, u relativnom smislu)?
Paa... Odgovor leži u činjenici da je gospodin Habring skroman čovek koji odbacuje ideju luksuza u smislu u kojem nam se ona danas prezentuje. O toj osobini govori ono što je Habring izjavio Adi Soon-u, novinaru sajta Ablogtowatch, kada je ovaj bio u poseti manufakturi. Tokom vožnje sa aerodroma, novinar i Habring su Habringovim Smartom prošli pored reklame jednog poznatog proizvođača satova, na šta je Habring izjavio: „Mrzim luksuz i ove pogrešne poruke koje projektuju pogrešne životne stilove!“ Adi je prilikom tog susreta takođe bio iznenađen što Habring nije razmetljivo hvalio, nije referirao na bogate kolekcionare itd, itd...
Celokupna atmosfera u studiju ukazuje na iskrenost, skromnost, i ljubav prema onome što se radi. Habring je inženjer do srži, kada je upitan zašto pojedini elementi mehanizma nisu dekorisani, odgovorio je da to ne donosi nikakvo funkcionalno poboljšanje te je trošenje vremena i energije. Naravno, on to može da uradi, ali po klijentovoj želji. Habring satovi su osmišljeni poput odela šivenog po meri. Budući vlasnik može izabrati mehanizam, funkcije i dekoracije koje želi, i što je zanimljivije – KADA želi. Na primer, kupili ste hronograf i posle nekog vremena zaželite „Foudroyante“ ili „Dead beat seconds“ komplikaciju – Nema problema, ukoliko je tehnički moguće, može se napraviti – i biće napravljeno. Kao kada pravite svoj sendvič od ponuđenih sastojaka, možete odabrati koju god kombinaciju želite.
Imamo premalo prostora u ovom trenutku a bi smo detaljnije opisali Habring i njihovu filozofiju i način rada, ali od srca preporučujemo satoljupcima da potraže po internetu više o ovoj zanimljivoj kompaniji.
Nakon male digresije, vratimo se Srećku i novom mehanizmu...
A11B - mehanizam
Rečeno je već da se Habring2 tradicionalno oslanjao na Valjoux/ETA 7750 i 7760 mehanizme, koje je modifikovao dodavanjem sopstvenih modula za razne komplikacije. ETA-ina promena politike naterala je mnoge da potraže nove dobavljače ili da preduzmu razvoj sopstvenih mehanizama. Razvoj i proizvodnja novog mehanizma je, bez svake sumnje, jedan od najvećih izazova za bilo koji brend, s tim da je malim brendovima još teže zbog ograničenog budžeta. Habring je rad na razvoj sopstvenog mehanizma započeo 2011. godine, i nakon tri godine razvoja, A11B je ugledao svetlost dana. Kolekcija zasnovana na novom A11 mehanizmu je veoma važna jer pored predstavljanja (skoro) in-house mehanizma, ona obeležava i desetogodišnjicu postojanja brenda. „A“ u nazivu mehanizma označava – Austriju, „11“ - simbolizuje 2011. godinu kada je rad na razvoju započeo, dok „B“ predstavlja skraćenicu od: „bazni“(osnovni). Porodica A11 mehanizama biće dopunjena tokom 2015, verzijama: A11D – datum, A11S – haking, i A11DS – obe prethodne zajedno.
Kako je ranije nagovešteno, sve komponente mehanizma nisu konstruisane u Austriji, ali one najvažnije – jesu. Važno je naglasiti da se sve te komponente proizvode, sastavljaju i podešavaju ručno, u duhu pravog starovremskog časovničarstva. Anti-magnetni zaprečni sklop A11 mehanizma se sklapa ručno i proizveden je „in-house“. Spirala, nabavljena od Carl Haas-a, se skraćuje i podešava u Habringu i garantuje hronometarsku preciznost. Svih 18 rubina se usađuju ručno, a tako je i sa svim ostalim komponentama.
Dijametar ovog kalibra je 30mm. Struktura mehanizma je veoma pojednostavljena (ima 99 delova) što je omogućilo visinu od samo 4,2mm. A11B osilira frekvencijom od 28,80vph/4Hz, navija se ručno i poseduje Inkablok zaštitu od udara. Dekoracija mehanizma je moguća i obuhvata polirane ivice, perlaž, graviranje...
Otmeni Srećko
Nakon osvrta na mehanizam fokusirajmo se na sam sat. Felix je klasični „dress“ sat, dimenzija 38mm X 7mm, elegantne pojave, sa fiksnim, uzanim bezelom i sferičnim safirnim staklom koje prekriva srebrnasto - beli brojčanik. Markeri su odštampani i predstavljeni diskretnim linijama. Samo je marker 12 predstavljen brojem (arapskim ili rimskim, po želji kupca). Na poziciji 9, nalazi se podbrojčanik sekundare koji je opcioni i može biti izostavljen. Kazaljke su crno – oksidovane i polirane. Jednostavna elegancija Felixa je gotovo bauhausovska. Pojedinci zameraju nedostatak teksture i smatraju da bi bar markeri trebalo da budu reljefni. U pokušaju da sat bude što više austrijski, kućište Felix-a je napravljeno od materijala iz lokalne topionice i od rude sa Alpa. Kućište od zlata (za sada) ne postoji, ali postoji opcija da, uz sat dobijete zlatnik Bečke filharmonije od 24 K zlata, težak 31 gram. S obzirom da je u pitanju veoma vredan kolekcionarski novčić, očekuje se rast njegove vrednosti te je kupovina Srećka sa ovim dodatkom pametna investicija.
Na zakrčenom tržištu prepunom brendova koji se na ovaj ili onaj način bore za mesto pod suncem i koji u toj borbi koriste neke relativno oprobane i ustaljene recepte, Habring2 deluje malo drugačije, iskrenije, funkcioniše u skladu sa svetonazorima svojih vlasnika, a ne prosto samo sledeći logiku profita i struju industrije. To, naravno, ne znači da su Habringovi, sveci i da ne žele da zarade od svog biznisa, ali za sada hodaju putem kojim se ređe ide u današnje vreme.
IZVOR
IZVOR
IZVOR
