Vreme u mraku - Principi osvetljavanja brojčanika

Prilog 61491

Satovi sa osvetljenim brojčanicima su sa nama nekih stotinak godina, međutim, svetleći premazi su poznati znatno duže. Stari Kinezi i Japanci su pre dobrih 1000 godina koristili školjke i vulkanski materijal da bi proizvodili boje koje su svetlele u mraku. Otprilike u 18. Veku i u Evropi su se, uglavnom u umetnosti, koristili pigmenti sličnog sastava. Već u 19. Veku švajcarski časovničari počinju da premazuju markere i brojčanike određenim luminescentnim bojama. Široka primena svetlećih premaza u časovničarstvu, započinje sa Prvim svetskim ratom gde je ogroman broj ručnih časovnika i brojčanika avionskih instrumenata bio tretiran ovim premazima. Precizna kordinacija mnogobrojnih sastava u noćnim uslovima bila je esencijalna za uspešno obavljanje zadataka. Mogućnost da se vreme očita bez eksternog izvora svetla koji bi moguće, odao poziciju ili zahtevao ponovno navikavanje očiju na tamu, značajno je uticala na bezbednost vojnog personala i efikasnost izvršenja zadataka. Naravno, kao i većina vojnih pronalazaka i osvetljeni brojčanici pronašli su svoje mesto i u civilnoj upotrebi. Od samih početaka pa sve do devedesetih godina u te svrhe korišćeni su premazi zasnovani na radioaktivnim elementima, prvo radijumu, a potom prometeumu i tricijumu. Iako vlasnik sata nije bio izložen nekom osobitom riziku, časovničari i radnici u proizvodnji – jesu. U pojedinim zemljama radioaktivni premazi su i zakonom zabranjeni. Iz tih razloga, početkom 90-ih, mnoge kompanije razvijaju neradioaktivne luminescentne premaze, a otprilike u to vreme se pojavljuju i i prvi digitalni elektroluminescentni satovi. (Pre toga digitalni LCD satovi bili su osvetljeni majušnim diodama). I dalje se koristi tricijum ali ne u formi premaza.

Prilog 61493 Prilog 61495 Prilog 61496 Prilog 61494

Danas je uobičajeno da se za osvetljavanje satova koriste tri osnovne metode: Fotoluminescencija - neradioktivni luminescentni premazi, radioluminsecencija - staklene cevčice ispunjene tricijumskim gasom i elektroluminescencija – brojčanik svetli uz pomoć struje iz baterije. Ima više proizvođača i svi oni imaju posebne i poznate brendove premaza i tehnologija osvetljavanja (Swiss Superluminova, LumiBrite, MDV-GX, Trigalite, H3, NeverDark, Indiglo, Iluminator...), ali je kod svih osnovni sastav i princip funkcionisanja – isti. Specifikacije iluminacionih materijala definisane su internacionalnim standardima: ISO3175, ISO 4168, ISO/DIS 17514 i nemačkim DIN 67510.


Radioluminescencija


Luminescencija (Od latinskog lumen, luminis = svetlost) predstavlja pojavu hladnog zračenja svetlosti (fotona). Ova pojava ne nastaje usled povišenja temperature (to je termoluminescencija), nego od više različitih uzroka te imamo i više vrsta luminescencije.
Nama su zanimljive: Radioluminescencija, fotoluminescencija i elektroluminescencija. Luminescencija može biti u formi: Fluorescencije i fosforescencije. Fluorescentno telo svetli dok traje izloženost svetlu ili drugom elektromagnetnom zračenju, a fosforescentno se ponaša kao svojevrsna svetlosna baterija i nastavlja da svetli nakon prestanka osvetljavanja.

Prilog 61498 Prilog 61499 Prilog 61503 Prilog 61502

Radioluminescencija ne zahteva spoljnu pobudu i radi nezavisno od izvora svetla. Radioaktivni elementi emituju snažno jonizujuće zračenje koje pobuđuje fosforescentni materijal koji potom emituje vidljivu svetlost. Radioluminescentni premaz uglavnom se sastoji od radijumove soli pomešane sa cink sulfidom (ZnS), gde radijum zračenjem pobuđuje cink sulfid da emituje svetlo. „Rok trajanja“ iluminacije zavisi od stanja istrošenosti cink sulfida (pod stalnim je „bombardovanjem“ radijacije), a ne, kako se obično veruje, radijuma jer je period poluraspada radijuma 1600 godina.
Fosforescenciju radioaktivnih elemenata otkrili su supružnici Kiri početkom XX veka. Radijum u visoko koncentrisanim količinama svetli plavo, međutim u manjim količinama ne svetli. Anri Bekerel (Antoine Henri Becquerel ) je otkrio da radijacija koju emituje radijum može naterati pojedina jedinjenja da svetle. Ovu karakterisitku je 1902. godine iskoristio Vilijem Džozef Hemer (Villiam Joseph Hammer) da napravi svetleću boju. Na žalost nije je i patentirao, te je to uradio Džordž Kunc (George Kunz), uposlenik Tifani & Ko. (Tffany & Co.) On je u saradnji sa hemičarom Čarlsom Baskervilom (Charles Baskerville) ovu ideju još više razvio i unapredio. Radioluminescentna boja je postala dostupna širokom tržištu 1914, zaslugom američke kompanije “Rejdijum luminouz matirijals korporejšn” (Radium Luminous Materials Corporation). Međutim, ubrzo se uvidelo koliko radijacija pogubno deluje na zdravlje radnika u proizvodnji te se radijum nakon Drugog svetskog rata uglavnom zamenjuje tricijumom i prometijumom koji jesu radioaktivni, ali se njihovo zračenje uglavnom sastoji od beta čestica (nasuprot alfa i gama zračenju radijuma) koje ne mogu “pobeći” kroz staklo. Njihovo zračenje je neuporedivo slabije od radijumovog. Na skali uticaja jonizujućeg zračenja na tkiva tricijum i prometeum imaju radijacioni težinski faktor 1, a radijum – 20. (na samom vrhu skale).

Prilog 61510 Prilog 61509 Prilog 61506

Generalno gledano, osvetljenje brojčanika zasnovano na radioluminescenciji je rezervisano za vojne, ronilačke i ostale tzv. „Tool“ satove. Upotreba radioaktivnih supstanci u ovim satovima je striktno regulisana ISO 3157 standardom koji dozvoljava korišćenje samo dva elementa: tricijuma (3H) i prometeuma (147 Pm). Oba ova elementa emituju veoma nisku radijaciju. Ovim standardom regulisano je i opciono označavanje da sat emituje manje zračenja od neke određene vrednosti.
Oznake mogu biti:

1. Za tricijum: T (ili ponegde T25)
2. Za prometijum: Pm ili P (ponegde P 0,5). Na vojnim satovima P u krugu.
3. Oznaka: T Swiss made T nam kazuje da je sat švajcarski i da izvesna količina tricijuma u njemu emituje radijaciju manju od 7,5 mCi (227 Mbq)
4. Oznaka Swiss T<25 ukazuje na to da je sat švajcarski i da tricijum u njemu emituje manje od 25 mCi (925 Mbq)

Za razliku od ovoga, na satovima koji su osvetljeni metodom fotoluminescencije, možemo naći oznaku: L Swiss Made L .

Prilog 61490

Danas se više ne koriste radioluminescentni premazi već gasoviti tricijum u naročitim hermetički zatvorenim cevčicama. Glavni "igrač" u ovoj oblasti je švajcarska firma Mb Microtec koja svojim tricijumskim trigalight® cevčicama snabdeva većinu svetskih proizvođača satova. Ogromna prednost tricijumske iluminacije je u tome da nema nikakve potrebe za spoljnim izvorom pobude ili napajanja. Sat može mesece provesti u potpunom mraku i markeri i kazaljke će biti osvetljeni bez gubitka jačine. Mane ovog principa osvetljavanja brojčanika i kazaljki ogledaju se u tome da je svetlo, iako konstantno, slabijeg intenziteta nego ono koje daju fotoluminescentni premazi te je čitljivost u polumraku nešto slabija u odnosu na njih. Druga mana je što tricijumske cevčice svojim oblikom ograničavaju dizajnera u kreiranju specifičnijih oblika markera. Treća mana leži u činjenici da je period poluraspada tricijuma 12.5 godina, što znači da će za toliko vremena iluminacija izgubiti 50% svog intenziteta. Ukupan životni vek je dakle nekih dvadesetak godina. (Ball, Luminox i još neki proizvođači satova garantuju 25 godina). Kao mana se može uzeti i cena koja je viša od fotoluminescentnih premaza.

Prilog 61513 Prilog 61516 Prilog 61512 Prilog 61514Prilog 61515

Fotoluminescencija


Iako je radioluminescencija pružala veoma dobre i konstantne performanse zbog gore pomenutih nedostataka šezdesetih godina se započelo sa istraživanjima alternativa. Odgovor je nađen u fotluminescenciji. Fotoluminescentni materijal „upija“ svetlost (obično u UV spektru) i kasnije je emituje poput baterije. U odgovarajućim okolnostima fotoluminescentni materijal može svetleti satima.
Videli smo na početku da se na dalekom istoku određene fotoluminescentne farbe pominju od 10. veka, prvi sintetički fotoluminescentni materijal načinjen je u Italiji u 17. veku. Bio je poznat kao „Bolonjski kamen” i “Sunđer svetla”. Sastojao se od barijum sulfida. U novije vreme, zahvaljujući razvoju nauke i tehnologije, stvoreni su veštački svetleći premazi. Uglavnom su se zasnivali na nekom metalnom sulfidu (cink sulfid obično) koji je pobuđivan bakrom. Ovo jedinjenje je svetlelo zelenom bojom, a svetlost je trajala sat – dva. Pritom se relativno brzo rasadala i gubila svetleća svojstva. I danas se koristi u svetlećim igračkama i jeftinim satovima.
Početkom devedesetih načinjen je značajan prodor u ovoj oblasti. Novi pigment koji svetli jače i neuporedivo duže (otprilike 10x) sastavljen je od zemnoalkalnih metal aluminata aktiviranih lantanoidima. Najčešće korišćen je Stroncijum aluminat oksid (SrAl2O4) aktiviran europijumom (Eu) (i) ili disprozijumom (Dy).

Prilog 61517 Prilog 61518 Prilog 61524

Za pomenuti prodor u oblasti fotoluminescentnih pigmenata odgovorna je japanska kompanija Nemoto. Ona je 1993. godine na tržište izbacila pigment zasnovan na stroncijum aluminatu, pod nazivom: „LumiNova“. Ubrzo su svi ozbiljniji proizvođači satova prešli na ovaj materijal. Nemoto & Co. Ltd, nosilac patenta za LumiNovu, se 2001. godine povezao sa švajcarskom kompanijom RC TRITEC AG. Danas je džoint venčr (Joint-venture) ove dve kompanije, LumiNova AG Switzerland, najveći "igrač" na tržištu luminescentnih pigmenata i u svim švajcarskim satovima (od dna do vrha piramide) nalazi se: „Swiss Super-LumiNova®“, robna marka ove kompanije. Internetom kruži podatak da su zapravo Seiko i Nemoto zajednički razvili formulu novog pigmenta, te da je Seiko materiju nazvao LumiBrite i koristio u svojim satovima, a da je Nemoto prodavao licence drugima. Međutim, zvaničnu potvrdu ovoga mi nismo pronašli. Činjenica je da LumiBrite ima identični sastav kao SuperLuminova (SrAl2O4 + Eu + Dy), ali, da li su oba premaza potekla kupovinom Nemotove licence za LumiNovu ili iz nekog drugog oblika saradnje, ne možemo pouzdano tvrditi. Pored pomenutih LumiBrite i SuperLuminova, na tržištu postoje svetleći pigmenti sa različitim imenima (Citizen koristi nešto što je nazvano „NatuLite“, Lum Tec ima MDV-GX itd.), međutim svi oni u osnovi imaju istu recepturu. Razlika u jačini i trajanju osvetljenja dolazi od debljine i broja slojeva koji se nanose na markere, ukupne površine na koju se nanosi premaz i od kombinacije boja na ciferu.

Iluzija intenziteta svetla Opadanje intenziteta

Prilog 61520 Prilog 61525

Fotoluminescentni premazi nisu ekskluziva časovničarske industrije. Postoji bukvalno stotine kompanija koje proizvode svetleće pigmente za najrazličitije namene (farbanje saobraćajne signalizacije i infrastrukture, obeležavanje puteva evakuacije itd.)

Prilog 61519 Prilog 61522 Prilog 61521

Fotoluminescentni premazi rešili su problem bezbednosti od radijacije, prilično su jeftiniji od tricijumskih cevčica i inicijalno daju mnogo jače osvetljenje, koje vrlo dobro vidljivo u polumraku, međutim, velika mana im je relativno kratko trajanje i brzo opadanja intenziteta svetla, kao i potreba da se „dopunjuju“ izlaganjem svetlosti ili UV zracima. Sa druge strane, ovi pigmenti su jeftini i za razliku od tricijumskih cevčica imaju gotovo neograničen rok trajanja (pod uslovom da vlaga i nečistoća ne dospe do brojčanika).
Vizuelno, razlike između tricijuma i fotoluminescentnog premaza (u konkretnom slučaju SuperLuminove) se očituju na fotografijama Ernija Romersa, osnivača WUS-a. Erni je satove osvetlio na 10ak sekundi halogenom lampom od 300w, zatim zamračio sobu i uslikao 4 fotografije. Prvu odmah, drugu nakon 5 minuta, treću nakon 15 minuta i četvrtu nakon 30 minuta.

Prilog 61526 Prilog 61527 Prilog 61528 Prilog 61529

Ove razlike se još bolje očituju na grafikonu koji nam ukazuje na činjenicu da fotoluminescentni premazi, iako neuporedivo bolji od starih još uvek ne uspevaju da u potpuniosti ispune standarde zadate sa ISO 3157.

Prilog 61533

Poređenje pokazuje da je na samom početku SuperLuminova svetlija, međutim intenzitet svetla eksponencijalno pada i preseca krivu tricijuma za samo 40 minuta u slučaju normalnog “punjenja” i za 120 minuta u slučaju “potpunog svetlosnog punjenja” . Intenzitet SuperLuminove nastavlja da rapidno opada i nekih 8 sati i 20 minuta kasnije dostiže jedva čitljivih 4 mcd/m² (mcd/m² i ncd/mm² su numerički jednaki) Najmanji sjaj koji ljudsko oko naviknuto na mrak može registrovati je 3.2nCd/mm2, to jest 3.2 nano kandela po kvadratnom milimetru. Intenzitet svetla tricijuma, sa druge strane, ostaje konstantan.

(Oznake na grafikonu: Za Super-LumiNovu, GL = zelena, krupne čestice; C3 = žuta boja po ISO 3157:1991.* Za tricijumsku boju L8.5 ukazuje na intenzitet od preko 80 μcd/g.)

U svakom slučaju, u svakodnevnoj upotrebi, pokazane negativne strane fotoluminescentnih pigmenata nisu toliko uočljive ali je evidentno zašto je tricijum ostao prvi izbor kada su u pitanju vojni i ronilački satovi.
Svakodnevno se radi na prevazilaženju nedostataka jednih i drugih fosforescentnih materijala. Jedan od (možda najjednostavnijih i najlogičnijih) pristupa primenio je relativno nepoznati američki proizvođač Reactor. Oni su u svojoj “ND – NeverDark™” tehnologiji jednostavno spojili radio i foto luminescenciju. Kombinovali su intenzivno svetlo SuperLuminove sa konstantnim intenzitetom tricijumskih cevčica i dobili optimalne performanse u svim svetlosnim uslovima. S obzirom da ljudskom oku treba i do 30 minuta da se potpuno prilagodi na tamu, SuperLuminovina inicijalna intenzivna svetlina omogućuje satu opremljenim Never Dark™ iluminacijom da bude veoma čitljiv. Ova karakteristika još više dolazi do izražaja u slučajevima stalnog prelaska iz svetlih u tamne prostore (recimo stalni silasci ispod palube na brodu. U situacijama kada sat ostaje u tami ceoma dug period tricijum osigurava konstantnu vidljivost godinama.

Prilog 61534 Prilog 61535

Elektroluminescencija


Elektroluminescencija je forma pretvaranja električne energije direktno u svetlost. Obična sijalica struju pretvara u svetlost posredstvom toplote te je manje efikasna od elektroluminescencije. Najčešće, elektroluminescenciju srećemo u neonskim sijalicama. U njima visoka voltaža daje energiju elektronima u atomima neonskog gasa i kada ovi otpuste energiju, emituju fotone tj. svetlost.
Ovaj princip osvetljavanja satova prvi je uveo Timex 1992. godine, da bi Casio ubrzo (1995.) predstavio svoj odgovor u vidu Illuminator-a (Na JDM ova tehnologija je bila poznata kao Fox Fire).
U satovima (u konkretnom primeru reč je o Tajmeksovoj Indiglo tehnologiji, ali na istom principu funkcioniše i Kasiov Iluminator), visoka voltaža daje energiju atomima fosfora (ovde nije reč o hemijskom elementu fosforu, već o generalnom nazivu za supstancu koja pokazuje karakteristike luminescencije) na tankom providnom panelu displeja koji zatim emituju svetlost. U principu imamo dva provodnika sa fosforom između. Kada primenimo naizmeničnu struju napona 100 do 200V, fosfor svetli. Ovde je glavni problem bio kako proizvesti struju prilično velikog napona u malom kućištu sata i iz male baterije. To je postignuto 1:100 transformatorom.
Prednost ovog načina osvetljavanja brojčanika je u ravnomernoj svetlosti i velikoj čitljivosti, međutim ovo crpe bateriju, neophodno je pritisnuti dugme da bi se vreme očitalo (mad ani ovo nij eneophodno na svim modelima) i snažno svetlo u potpunom mraku može odati prisustvo i narušiti noćni vid (oko se pre toga već prilagodilo na mrak te nakon izlaganja prilično jakom svetlu iluminatora zahteva određeni period ponovnog privikavanja.) Naravno ovo su veoma retki slučajevi i pomenuto realno može predstavljati problem samo vojnicima i možda lovcima.

Prilog 61495 Prilog 61496

Svaki od metoda trenutno u širokoj upotrebi ima određene prednosti i mane, za sada još nema idelano iluminiranog sata (mada se po našem skromnom mišljenju Never Dark™ približio tome na vrlo jednostavan i elegantan način). Polemike oko toga da li je bolji LumiBrite ili SuperLuminova će svakako nastaviti da se vode širom interneta. U zaključku bismo ponovili da je po svoj prilici formula oba ova najpoznatija pigmenta ista, te da razlike nastaju usled načina aplikacije, posebno od količine iluminacione boje.

*ISO 3157:1991 definiše kodove boja luminacije na dnevnom svetlu:
C1 – Bela
C3 – Žuta
C5 – Zeleno-žuta
C7 – Zelena
C9 – Plavo-zelena

IZVORI:
In the Dark | iW International Watch Magazine
LUMINOSITY IN WATCHES
mb-microtec
NEMOTO & CO., LTD.
RC TRITEC Ltd. : Home
HowStuffWorks "How does an Indiglo watch work?"
Wikipedia, the free encyclopedia
SuperLuminova vs Tritium
Superluminova vs Tritium -- by Ron Engels

Super je tekst, svaka cast...;)

Hvala ti na odličnom opisu.
Sa uživanjem sam ga pročitao!

Bravo:congrats:

Hvala, gospodo!!!

http://www.colourbox.com/preview/164...ple-by-bow.jpg

Anbeast-a nema,nema...pa kad se javi :thumbup:

Sa uživanjem sam pročitao ovaj tekst prepun zanimljivih informacija.
Vidi se da je na njemu potrošeno puno vremena i truda i zato jedno ogromno HVALA :congrats::adore:

Svaka cast bradati :congrats:

Odličan edukativni tekst! :congrats:

Auu Brado, svaki tekst sve bolji i bolji, ovo je zaista ODLIČAN tekst u kojem sam uživao! :congrats:
Pored toga što sam uživao, i naučio sam dosta toga, tako da ovaj tekst ide u listu najboljih tema na forumu. :yes4:

Veliko HVALA. :thank_you2:

Luminacija,dobra ilustracija,čitanje prava uživancija,ma odličan tekst ja ga pročitah na ex:thumbup:i ne bih dalje da rimujem;)vel pozz svima!!!

A zato tebe nema na forumu vec nekoliko dana;)
Odlicno, stvarno odlicno. za 10! :adore:

Au, kakav tekst! Ostao sam bez teksta. :w00t:

Anbeast svaka čast na tekstu! Veoma interesantno i informativno štivo!

http://www.youtube.com/watch?v=IxAKFlpdcfc

Batko,super tekst!
Ono svjetleće drvce mi je extra!
Možda nešto smislim za sledeću novu godinu!

^ Pa kad ti sleti avion u dvoriste, posto se izgubio po magli, ti okrivi bradu sto ti je dao ideju;)

Svaka cast na tekstu odlicno Bravo !!!

Pa to drvce je nesto sto bi neki pajac poput mene svakako uradio kad abi mu pod ruke dosla kantica sa svetlecom bojom :D

A jedan drugi pajac, imenom Piter Dzekson, je u filmu LOTR luminsecentnom bojom ofarbao Minas Morgul da bi mu dao onaj specificni, zastrasujuci odsjaj :D Nema veze sa satovima, ali sa luminescencijom ima :lol:

http://www.herr-der-ringe-film.de/v3...l-cb166752.jpg

Gospodo (i damo) HVALA na podrsci!!! Uvek porumenim kad me hvale :blushing::blushing::blushing: :lol:

Svaka cast za tekst.:congrats:

Sve cestitke! Odlican tekst! Ujedno ovaj tekst da je mnoge potrebne informacije o luminaciji kod satova. Moje pitanje bi bilo: Koliko vam je bitna luminacija, i koji tip luminacije biste vi odabrali?

Citat:

---

Rus_PA kaže:

^ Pa kad ti sleti avion u dvoriste, posto se izgubio po magli, ti okrivi bradu sto ti je dao ideju;)

---

Jezik pregrizo,pardon,prste polomio!:p
Kakav bolan avion,kakva magla i slijetanje!!!
Pa neću bašču ofabart il par ari šume pa da oni iz jeroplana(aviona) vide!

@Tolarbo:

Sta znam, dobro je da sat ima nekakvu iluminaciju :D Ako mogu da biram, moj glas ide kombinaciji fotoluminecentnog premaza i tricijuma. Moj sat sa najboljom iluminacijom je Citizen Nocni soko. Cim oseti makar i tracak svetla pocinje da bljesti. Orient Mako XL je prilicno jadan u poredjenju sa Citijem. Povrsina prekrivena svetlecim premazom je mnogo veca na Orientu (celi, prilicno siroki markeri) u odnosu na Citi (samo krajevi markera), ali se cini kako je debljina nanosa prilicno veca (cini se skoro dvostruko) kod Najthoka. Sa druge strane,na kazaljkama povrsina luminacije je mnogo veca kod Citijija jer su i same kazaljke prilicno sire. Moze biti da je to razlog boljeg i duzeg osvetljenja. Trebace mi lupa veceg uvecanja da bolje osmotrim i uporedim debljinu nanosa luminanta. Sve ovo pisem iz razloga sto verujem da su sve te farbe iste u sustini i da je razlika u performansama samo do nacina aplikacije. Ne znam koji pigment koriste casovnicari koji rade reluminaciju. Mozda bi se mogao napraviti eksperiment, tako sto bi se uzela dva brenda boje i njima namazala identicna povrsina u identicnoj debljini, pa onda poredilo? Verujem da mu otprilike cela prica sa LumiNovom, LumiBrajtom, SuperLuminovom... dodje ko Brufen i Ibuprofen. Ista je aktivna supstanca (ibuprofen), ali jedan ima genericko ime, a drugi (Brufen) je brendiran... E sad, jedno je teorija i moje verovanje, a drugo prakticna potvrda :D

Uvaženi saradnik se prima u
Ordinem Prometheus Horologicus
i automatski se kandiduje za:
"Carta Aurora Barbatis Pirata pro horologica luminatione"
Čestitam!

Odličan tekst u kome su dati precizno sumirani podaci :beer:

VIDEO: Test iluminacije na satovima

Test for Nightglow of Watchs - YouTube

http://youtu.be/QceCT3JmNew

Pogubili su se u pomrčini posle desetak minuta?!? Ima ispod klipa zanimljiva primedba o autentičnosti satova... i nije bez osnova, čini mi se. Jedino ako su stajali u fioci danima, do samog snimanja... a čak i tako deluje čudno.

Slazem se sa tobom Vukas,cudno je,na istom kanalu su postavljeni klipovi satova ponaosob pa bi to mozda mogli da prokomentarisemo u temi o re.....ma,da pokusamo da utvrdimo autenticnost,iako su klipovi kratki,ne znam da li si mozda pogledao na tom kanalu,ja se izvinjavam sto sam postavio ovo.:banghead:

Nisam gledao, možda pogledam ako stignem... a kakve veze ima za postavku, interesantno je videti bez obzira na originalnost. Na kraju krajeva, autor tvrdi da su pravi a ako nisu, njemu na dušu.
:thumbup:

Ok,ako zanemarimo pouzdanost videa na trenutak,najlepse mi sija Rolex,uopste plava boja po mom misljenju daleko vise lezi diver satovima.:top:
Pitanje jedno,jel bih morao da menjam kazaljke na satu i ceo cifer da bih dobio tu plavu boju ili treba samo da se nanese novi sloj plave boje.Konkretno na mom satu sija zelenom,a to mi se ne svidja,pa bih hteo to da promenim,ako moze naravno.:)

Davosa Argonautic Lumis - Tritium gas tubes vs. regular Superluminova

Video klip prikazuje razliku između luminacije satova sa tricijumskim gasom (levo) i Superluminova premazom (desno) na markerima i kazaljkama.


http://youtu.be/jfj4wGaxi-0

SEIKO 5 SPORTS SNZB 33 Luminacija je fantasticna





Prilog 136357Prilog 136358