Prilog 30079
Koristan rečnik termina vezanih za satove koji će vam na koncizan način pomoći da bolje razumete pojmove o satovima.
A
Akrilni kristal : Akrilno staklo, jeftini plastični kristal, ne baš velike tvrdoće, na kome se lako mogu napraviti pliće ogrebotine.
Analogni sat : Sat koji pokazuje vreme pomoću kazaljki. U današnje vreme se kod većine satova vreme prikazuje upravo na ovaj način.
Anti-magnetik : Sat koji je neosetljiv na uticaj magnetnog ili električnog polja. Jako magnetno polje može znatno da poremeti funkcionisanje sata, tako da je ova osobina vrlo značajna.
Automatik (automatic) : Satovi imaju mehanizam sata kod koga se opruga navija uz pomoć rotirajućeg tega (zamajca, rotora). Najmanjim pomeranjem sata na ruci stavlja se u pokret zamajac koji navija oprugu. Automatski satovi imaju takvo rešenje da se opruga ne može nategnuti preko mere i na taj način eventualno prekinuti.
Amplituda : Kod satova amplituda označava veličinu oscilacija balanse (nemirnice).
B
Brojčanik (Dial) : Naziva se još i cifer ili ciferblat. Kao sastavni deo kućišta sata, redstavlja ploču koja se nalazi odmah ispod stakla. Izrađuje se od različitih materijala, boja i dekoracije. Na sebi ima postavljene satne markere, oznaku proizvođača sata, vodootpornost sata i sl. Često ima otvore za razne funkcionalnosti koje sat poseduje: dan/datum prikaz, mesečeve mene i druge.
Podbrojčanik (Subdial) : Deo brojčanika koji je na brojčaniku označen i izdvojen malim krugovima koji u svom centru najčešće nose kazaljke. Nazivaju se podbrojčanici jer su sastavni deo "velikog" brojčanika. Satovi sa hronograf funkcijom najčešće imaju po tri podbrojčanika za prikaz 12 sati, 60 minuta i 60 sekundi.
C
COSC (Contrôle Officiel Suisse des Chronomètres): Zvanični švajcarski institut za testiranje hronometara, gde se svaki hronometar na satu rigorozno testira oko 15 dana kako bi se ocenila preciznost sata.
CVD premaz (Chemical Vapor Deposition) : Crni premaz na kućištu sata. Glavna razlika između PVD i CVD procesa je što se materijal površinskog sloja nanosi hemijskom reakcijom. Postoje razne vrste materijala koji se koristi za površinski sloj, ali je jedan od najčešće korišćenih titanijum-nitrid (TiN) i titanijum karbon nitrid (TiCN) koji imaju zaista zavidnu čvrstoću.
D
Datumski prikaz (Date) : Jednostavniji kalendari obično pokazuju samo datum i dan u nedelji. Kod godišnjih kalendara, različit broj dana u mesecima se programski menja, a potrebno ga je dodatno prilagoti samo za prestupne godine. Unutrašnji kalendari automatski menjaju i ove promene broja dana u mesecima i godinama.
Datumski prikaz funkcioniše tako što se ispod otvora na brojčaniku pomera pločica sa datumima ili se pomoćne skazaljke zaustavlju iznad datuma ispisanog na brojčaniku.
Prikaz dana u nedelji (Day/Date) : Sat koji ne prikazuje samo datum na brojčaniku, već i dan u nedelji
Prikaz dana i noći (Day/Night Indicator): Obojeni ili osenčeni prsten koji prikazuje u kojim vremenskim zonama na svetu je trenutno dan, a u kojima noć.
Digitalni satovi : Kog ovakvih satova se prikaz vremena vrši uz pomoć brojeva koji se pojavljuju na ekranu (displeju). Digitalno pokazivanje vremena kod elektronskih satova iz 70-tih godina je danas znatno izgubilo na značaju.
Prikaz druge vremenske zone (Dual Time, GMT, UTC): Sat koji meri lokalno vreme i vreme u najmanje još jednoj vremenskoj zoni. To duplo vreme se može prikazati uz pomoć dodatnog brojčanika, dodatne kazaljke, podbrojčanika ili na druge načine.
DLC premaz (Diamond-Like Carbon) : Crni površinski sloj kućišta sata koji bismo u slobodnom prevodu mogli nazvati ugljenik čvrstoće slične dijamantu. U ovom procesu se specijalnom metodom nanosi sloj ugljenika slične kristalne strukture kao sintetički dijamant. Sa ovako čvrstom površinom satove sa DLC slojem je skoro nemoguće ogrebati, a ovaj proces su usvojili mnogi proizvođači satova.
E
ETA: Jedan od vodećih švajcarskih proizvođača mehanizama za satove. Ove mehanizme korise mnogi švajcarski proizvođači satova. ETA je trenutno u sastavu Swatch Grupe.
Eboš (Ebauche) : Osnova satnog mehanizma koji se sastoji od noseće platforme, mosta, zupčanika, mehanizma za navijanje pogonske opruge. On se isporučuje rasklopljen, a krajnji proizvođač sata dorađuje mehanizam i na kraju prodaje pod svojim brendom.
F
Frekvencija (Frequency): Broj poluoscilacija satnog mehanizma u toku jednog časa. Postoje satni mehanizmi niske i srednje frekvencije rada čiji broj vibracija po jednom času iznosi ispod 20.000 v/h i visoke frekvencije (najčešće 28.800 v/h) ili tzv. “hi-beat” mehanizmi sa 36.000 v/h.
G
Gijoš (Guilloché): Veoma precizne ukrasne gravure na metalnim delovima sata. Najčešće se rade na brojčaniku radi poboljšanja lepote i izgleda sata.
H
High-Tech Dijamanti : Proizvode se u sledećim uslovima: 4000 u prah samlevenih dijamanata, na temperaturi od 1500 stepeni Celzijusa i pod pritiskom od 50000 bara. High-Tech dijamant tj. polikristalni dijamant ima tvrdoću od 7000 - 10000 Vikersa.
Horologija (Horology) : nauka koja se bavi merenjam vremena, takođe i umetnošću konstruisanja i dizajniranja satova.
Hronograf (Chronograph) : Funkcionalnost sata koja služi za merenje određenog vremenskog intervala (funkcija štopovanja vremena tzv. štoperica). Štoperica radi nezavisno od sata. Obični hronografi mogu meriti sekunde, minute i sate, dok složeniji hronografi mere i delove sekunde (1/10 ili 1/100), kao i prolazno, odnosno međuvreme itd. Kao dodatak, zahvaljujući uparenoj, drugoj štoperici, Rattrapante modeli mogu da mere i dva dešavanja koja počinju u isto vreme.
Split second hronograf : Hronograf koji ima dve kazaljke za merenje vremena, što vlasniku omogućava da razdvoji vreme tj. da meri dva vremenska intervala istovremeno.
Flyback hronograf : Hronograf koji vlasniku omogućava da pritiskom na start dugme hronografa restartuje kazaljku za merenje vremena u bilo kom trenutku tokom i započne novo merenje. Pritiskom na pomenuti taster sat vrše se tri funkcije istovremeno, i to su: zaustavljanje hronografa, restartovanje i njegovo ponovno aktiviranje.
Hronometar (Chronometer) : se bitno razlikuje od hronografa iako se ova dva izraza često mešaju. Hronometar je sat velike preciznosti koju kontroliše COSC (Control Officile Suisse de Chronometers) – oficijelni švajcarski institut za testiranje i kontrolu hronometara. On testira rad sata 15 dana i tek onda izdaje sertifikat, ako je preciznost u granicama tolerancije. Dobijanje ovog sertifikata znatno poskupljuje vrednost sata.
I
Indikator (Indicator): Kazaljka odnosno pokazatelj određene vrednosti na satu.
K
Kazaljke (Hands) : Deo sata koji je pričvršćen na centru brojčanika i koje se okreću u krug prokazivajući sate, minute, sekunde ili neke dodatne podatke sa sata. Mogu biti različitog oblika i premazane specijalnom farbom koja svetli u mraku te olakšava očitavanje vremena.
Kinetički sat (Kinetic) : Satovi koji se pokreću enargijom koja se stvara pomeranjem vaše ruke na kojoj nosite sat. Ovi satovi koriste specijalnu vrstu punjivih baterija u koje se skladišti generisana energija.
Komplikacija (Complication) : Svaka dodatna funkcija na satu koja prevazilazi jednostavno pokazivanje vremena. To na primer može biti: hronograf ili pokazatelj mesečevih mena, štoperica, prikaz datuma, večiti kalendar i sl. Grand komplikacija na satu sadrži najmanje četiri komplikacije i možemo je susreti na izuzetno skupim modelima satova.
Korona (Bezel): Prsten koji okružuje brojčanik sata. Može biti napravljen od zlata, čelika ili kermike, ali je u najvećem broju slučajeva kreiran od istog materijala od kojeg je napravljeno i samo kućište sata. Korona može biti fiksna ili rotirajuća. Takođe, može biti bez ikakvih oznaka (što je najčešća situacija kod fiksnih) ili može na imati 60-minutnu skalu (najčešće kod ronilačkih satova) ili tahometarsku skalu (šta se može videti kod satova sa hronograf funkcijom). Starije korone su se uglavnom okretale u oba smera, dok se novije, posebno na ronilačkim satovima, okreću samo u jednom smeru i to iz sigurnosnih razloga. Takve korone se nazivaju unidirekcione korone i okreću se samo u suprotnom smeru od okretanja kazaljki.
Kopča (buckle): spaja dve strane narukvice ili kaiša, čime obezbeđuje da sat prilikom nošenja ne može spasti sa ruke. Koristi se uvek pri skidanju i stavljanju sata na ruku. Može imati iglicu (klasična kopča), biti preklapajuća, ili pak često ima tastere za njeno lako otvaranje i zatvaranje. Ponekad ima i sigurnosni preklapajući deo koji obezbeđuje da se kopča slučajno sama ne otvori.
Kristal (crystal): Providna površina (staklo) koja prekriva i štiti brojčanik sata. Najčešće se pravi od akrilnog stakla (plastike), mineralnog stakla ili sintetičkog safira.
Krunica : Služi za navijanje mehaničkih satova, a njena najšira primena se odnosi na podešavanje kazaljki (tačnog vremena) ili korigovanje datuma. Kod satova sa većom vodootpornošću krunica se uglavnom šrafi za kućište sata. Takođe, iz estetskih razloga može dodatno biti dekorisana znakom proizvođača sata ili nekim dekorativnim kamenom (dragim ili poludragim).
Kvarcni kristal (Quartz Crystal): Maleni deo sintetičkog kvarca koji osciluje u proseku 32.768 puta u sekundi, deleći vreme u jednake delove.
Kvarcni satovi : Satovi kod kojih je mehanizam zasnovan na kvarcnom kristalu koji oscilira. Danas se kod modernih kvarcnih satova koristi kao standardna frekvencija 32.768 Hz. Ovakve satove odlikuje mnogo veća preciznost u odnosu na automatske satove od kojih su kvarcni satovi u najvećem broju slučajeva i dosta jeftiniji.
Kućište (Case): U kućištu su smešteni delovi sata. Nerđajući čelik je najtipičniji materijal za praoizodnju kućišta, mada se često koristi i plastika. Od metala su još u upotrebi i titanijum, zlato, srebro i platina. Kućište se izrađuje u različitim oblicima (okruglo, kvadratno, elipsasto) i različitih prečnika.
L
Lugovi (Lugs) : Predstavljaju deo kućišta sata, odnosno njegov produžatak (gore i dole) na koji se postavljaju narukvica odnosno satni kaiš.
Lunarni indikator: Pokazatelj (indikator) mesečevih mena. Satni mehanizam pokreće kružnu ploču koja “prati” okretanje Meseca i koja prikazuje promenu Mesečevih mena.
M
Markeri (index) : Oznake časova koje se koriste umesto brojeva, često imaju oblik crtice, tačke i sl. i postavljeni su na analognim satovima.
Mehanički sat : Mehanizam pokretan od strane glavne pogonske opruge uz kontrolu oscilacija putem balance (nemirnice). Većina satova danas ima elektronski kontrolisani satni mehanizam koga pokreće baterija. Uprkos tome, mehanički satovi danas uživaju sve veću popularnost.
Mesečeve mene (Moon-phase) : Funkcionalnost sata koja se prikazuje na brojčaniku. Ona pokazuje u kojoj se fazi trenutno nalazi Mesec (mlad mesec, polu mesec, pun mesec i sl.)
Mineralno staklo (Mineral Crystal): Staklo koje ima sintetički ojačanu strukturu i nije u potpunosti otporno na ogrebotine. Na Mosovoj skali se nalazi na stepenu broj 5.
Monoštoper : Hronograf koji vrši merenje određenog vremenskog intervala. Poseduje samo jedan taster, koji je često integrisan u kućište, a kojim se startuje, zaustavlja i resertuje mehanizam koji odmerava vreme.
N
Narukvica (Bracelet): Tip narukvice sata koja je napravljena od međusobno povezanih elemenata (karika). Može biti različitih dekoracija i načina povezivanja karika, brušena ili fino polirana. Najčešće se izrađuje od nerđajućeg čelika, mada se koriste i drugi metali, kao što su titanijum ili zlato. Pored ovih materijala, narukvice se izrađuju od savitljivog silikona odnosno kaučuka.
Nemirnica (Balance wheel) : Najvažniji deo uspinjače kod časovnika, pored spirale. Preciznost časovnika zavisi i od najmanje oscilacije, tik-tak zvuka.
Nerđajući čelik : Legura čelika, nikla i hroma otporna na koroziju. Od ovog materijala se izrađuju kućišta i narukvice za satove. Izvanredno je otporan na udarce, antimagnetičan je, ali se može okarakterisati i kao materijal koji je jako težak za obradu.
O
Ograničena serija (Limited edition) : Satovi proizvedeni u određenom broju primeraka i često numerisani. Numeracija se nanosi na poklopcu ili sa strane kućišta sata. Često su zastupljene kod proizvođača luksuznih satov i ovakvi primerci su veoma su cenjeni kod kolekcionara satova.
Oplemenjeni čelik : Legura čelika i drugih matala kao što su volfram, nikl, hrom i molibden. Koristi se za proizvodnju kućišta za satove, lak je i prijatan na dodir.
P
Poklopac sata (Caseback): Deo kućišta sata koji leži na ruci kada se sat nosi. Ona može biti providna, što omogućava da se vidi kako mehanizam sata funkcioniše ili može biti izrađen od neprovidnog materijala. Većina proizvođača gravira svoje ime na pozadini sata, naznaku da li je sat vodootporan, otporan na udarce (shock resistance) i druge detalje.
Pozlata sata : Uglavnom se odnosi na pozlatu metalnog kućišta i metalne narukvice. Izvodi se metodom galvanizacije i izražava se u mikronima, i to 3, 5, 10, 20 mikrona itd. Jedan mikron je hiljaditi deo milimetra. Pri ovom postupku se uglavnom koristi zlato od 14 ili 18 karata.
Preciznost mehaničkih satova : Za mehanički sat koji za jedan dan ima 86.400 sec. i odstupa 30 sec. kaže da radi sa greškom od 0,035%. Pored navedenog odstupanja, stepen tačnosti mehaničkih satova iznosi 99,965% što predstavlja izuzetno visok procenat tačnosti.
Proizvodnja (Manufacture) : Fabrika satova koja proizvodi najmanje jedan kompletan sat, takozvani kalibar (calibre). Delovi sata se uglavnom proizvode unutar fabrike i sklapaju u funkcionalni sat. Posebne komponente kao što su spiralne opruge mogu se nabavljati van fabrike, odnosno od drugih proizvođača.
PVD premaz (Physical Vapor Deposition) : PVD premaz predstvavlja crni sloj nanet preko kućišta sata. PVD proces rezultuje u površinskom sloju debljine najčešće 1 do 5 mikrometara koji je čvrsto vezan za materijal ispod. Neće se vremenom oljuštiti, ili skinuti na bilo koji ne invazivan način, a jedini način da se ošteti je udarcem u nečki čvrst i oštar predmet čime bi se naravno oštetio i materijaj ispod tog sloja. U ovoj situaciji ne pomaže nikakvo poliranje i ovakva ogrebotina ostaje za stalno. Sloj se ne može ponovo naneti, a jedina mogućnost “popravke” je potpuno skidanje PVD nanetog sloja sa cele površine sata. Imajući ovo u vidu može se reći da se PVD sloj na najvećem broju satova nanosi iz čisto kozmetičkih razloga, a ne u cilju zaštite od ogrebotina i drugih oštećenja. Takođe se naziva i Ion Plating ili IP, šta predstavlja jednu varijantu PVD procesa..
R
Rubini (Jewels): Sintetički safir predstavlja veštačko drago kamenje koje se koristi u izradi satova, isključivo u ležajevima rotirajućih elemenata kako bi se habanje istih svelo na minimum. Broj ugrađenih rubina ne utiče direktno na vrednost sata. Optimalan broj rubina u mehanizmu najčešće je oko 18, dok se veći broj preostalih uglavnom koristi za ukrašavanje mehanizma.
Rezerva snage (Power reserve) : Indikator rezerve snage ima funkciju prikaza preostalog vremena u kome sat može funkcionisati u mirnom stanju bez dodatnog navijanja. Pojedini satovi imaju dužu, odnosnu kraću autonomiju rada (rezervu snage) što zavisi od vrste i kvaliteta satnog mehanizma. Na brojčaniku je često prikazan putem male kazaljke ili skale.
Rezervni hod : Rad sata automatskim mehanizmom i navijanjem, koje označava period u kome će on nastaviti da radi iako ga skinemo sa ruke.
Rotor (Rotor) : Sastavni deo mehaničkog mehanizma sata koji se pri svakom pokretu okreće oko svoje ose. Zbog svog oblika polumeseca i svoje težine uglavnom se pokreće naniže odnosno u najniži položaj. Pomenutim pokretima dovodi do navijanja pogonske opruge sata.
Rertogradni indikartor (Retrograde): Povratna kazaljka ili retrograf. Kazaljka ne pravi celi krug oko svoje ose, već se pri dostizanju krajnje indikacije vraća u početni položaj.
S
Safirno staklo (Saphir crystal): Izrađuje se od sintetičkog safira koji je po tvrdoći sličan dijamantu. Ovo staklo je otporno na ogrebotine i manje udare. Na Mosovoj skali se nalazi na stepanu broj 9, samo je dijamant tvrđi od njega. Obično se premazuje sa jedne strane da bi se sprečio odsjaj svetlosti. Ako je obrađeno sa obe strane, dobija se utisak da stakla uopšte nema, zbog potpunog odsustva odsjaja (anti-refleksno staklo).
Solarne baterije (Solar Powered Batteries) : Baterije u kvarcnim satovima koje se pune na solarnu energiju uz pomoć solarnih panela koji se nalaze na brojčaniku sata.
Skeleton ili Skeletonizirani sat (Skeleton) : Sat kod koga su kućište ili brojčanik napravljeni od providnih materijala ili sa šupljinama, tako da se deo ili ceo mehanizam mogu videti.
Silicijum (Silicium) : Materijal koji se koristi u časovničarstvu. Karakteriše ga stabilnost na širok raspon temperatura, čvrstoća, fleksibilnost i antimagnetizam. Ima primenu u satnim mehanizmima najnovije generacije.
Swiss Made : Satovi sa ovom oznakom označavaju da su pretežno ili veći broj delova samog sata proizvedeni u Švajcarskoj, a što svakako podrazumeva garanciju kvaliteta. Da bi jedan sat sa ponosom poneo ovu oznaku, nije dovoljno da on bude samo sastavljen u Švajcarskoj, već on mora svojim delovima da potiče iz ove zemlje. Ovo je utvrđeno zakonom i predstavlja predmet stalne državne kontrole.
Š
Štoperica (Stopwatch) : Uređaj koji za razliku od hronografa ima samo mehanizam koji služi za merenje trajanja određenog vremenskog intervala. Nema mogućnost prikazivanja tačnog vremena i ostalih podataka.
T
Tahometar (Tachymeter) : Skala koja se najčešće nalazi na satovima sa hronografom, a koja pokazuje brzinu kojom je vlasnik sata prešao određenu merenu distancu.
Titanijum : Metal srebrno-sive boje. Zbog svoje 30 procenata veće čvrstoće i skoro 50 procenata manje težine od čelika, sve se češće koristi u proizvodnji satova, naročito sportskih. Otporan je na slanu vodu, što ga čini jako dobrim materijalom za proizvodnju ronilačkih satova. Zbog toga što se lako može ogrebati, stoga ga neki proizvođači premazuju patentiranom presvlakom protiv ogrebotina. Ne izaziva alergije.
Turbijon (Tourbillon): Takozvani "feder u kavezu", je izumeo Abraham-Louis Breguet oko 1800. godine. Njega čini teg na opruzi koji se u određenim intervalima okreće u suprotnom smeru od rada satnog mehanizma i izjednačava hod klatna. Uglavnom se ugrađuje u skupljim satovima.
Taster (Push-piece) : Dugme koje je smešteno sa strane kućišta sata, a koje se pritiska kako bi se aktivirala neka od funkcionalnosti sata (honograf, alarm…). Takođe se naziva druker ili pušer.
U
Ulje za podmazivanje : Za podmazivanje satova se koriste mineralna, životinjska i mineralna ulja.
V
Vodootpornost (Water resistant): Ručni satovi koji imaju takvo kućište u koje ne može da prodre voda ukoliko ono dođe u kontakt sa vodom, se smatraju vodootpornim. Prema trenutno važećim normama (DIN standardima) za sat možemo reći da je vodootporan ukoliko u kućište sata ne može da prodre znoj, prašina, kapljice vode ili kiša, kao i kada se potopi u vodu do određene dubine.
Tri stepena vodootpornosti ručnih satova:
WR oznaka (water resistant) se nalazi ne većini satova i ukoliko pored nje nema nikakvog broja znači da ti satovi pripadaju prvoj grupi vodootpornosti. Ova oznaka znači da sat trpi vodu samo u vidu kapljica (znoj, eventualno kiša I umivanje) i takve satove bi trebalo čuvati od vode.
WR 50 - oznaka pokazuje da sa ovim satom možete da se umivate, tušrate i da ga eventualno povremeno potopite (ali na kratko, jer ne trpi pritisak vode).
WR 100 – oznaka pokazuje da sa njim možete slobodno da se tuširate i plivate, pa čak i da zaronite.
WR200 i WR300 – oznake imaju profesionalni modeli sportskih satova, i oni su u potpunosti sugurni pri dodiru sa vodom. Ovi satovi imaju poklopac kućišta koji pored dihtunga ima i navoj i krunicu na zavrtanje.
Satovi koji nisu vodootporni:
Elegantni, modni i pozlaćeni satovi najčešće nisu vodootporni jer su dizajnirani da se koriste u posebnim prilikama. Ne preporučuje kontakt takvih satova sa vodom, kao ni obavljanje bilo kakvih poslova. Na satovima koji nisu vodootporni se ne nalazi nikakva oznaka za vodootpornost i takve modele treba čuvati od bilo kakvog kontakta sa vodom.
Z
Zvonce (Chime): Zvuk koji se proizvodi kada se na satu prikazuje pun sat, pola sata, itd. Mehanički satovi koji poseduju ovu funkcionalnost su najčešće jako skupi zbog komplikovanosti mehanizma.
Ž
Ženevska šara (Cotes de Geneve): Dekorativno ukrašavanje vidljivih delova satnih mehanizama pomoću ukrasnih gravura u vidu širokih i pravih traka.
Ženevski žig (Poincon de Geneve): Oznaka kojom se potvrđuje da je određeni časovnik proizveden u jednoj od manufaktura, situiranih u Ženevi, koje se pridržavaju pravila o konstrukciji i reglaži mehanizma, odnosno satova. Od 9. novembra 2011. godine Time Lab fondacija, zadužena za dodeljivanje žiga, odlučila je da se Ženevski žig više ne odnosi isključivo na mehanizam, već se dodeljuje kompletnim satovima. Oznaka se stavlja na most ili osnovu mehanizma (eboš).
