Pozlata na sivilu (pozlata satova)

Budući da se u svetu ručnih satova pojam pozlate relativno često javlja, pokušaću da malo pojasnim sam pojam.
Pozlata je proces kojim se na površinu nanosi tanak sloj zlata. Pozlata se najčešće nanosi na metale, ali se uz adekvatnu pripremu može obavljati i na nemetalima. Pozlaćivanje se koristi najčešće u dekorativne svrhe, ali se u modernoj industriji često sreće i iz tehničkih razloga.
U proizvodnji nakita i satova pozlata se kao dekorativna prevlaka najčešće sreće na neplemenitim metalima. Relativno često se koristi i kod proizvodnje zlatnog nakita, kada se zlatan nakit niže finoće pozlaćuje zlatom veće finoće radi ostvarivanja boljeg izgleda površine. Radi se još kao mera ujednačavanja kvaliteta površine posle popravke nakita i naravno kao pokušaj prevare sa lažnim zlatnim nakitom.
Pozlata u tehnici se javlja u elektronici, jer se na taj način ostvaruju kontakti koji neće oksidirati a imaju i dobru provodljivost. Pozlaćuju se još i površine izložene dejstvom agresivnih fluida, specifične staklene površine i slično.

Prema načinu izrade pozlate se mogu podeliti na nekoliko grupa:
- Mehanički nanošenjem zlatnih listića
- Utiskivanjem uz korišćenje visokog pritiska i temperature (Gold-filled)
- Galvanski – elektrohemijski
- Hemijski
- Areosolno
- Laserski
- Vakuumski
- Egzotični postupci koji se više ne primenjuju (na vatri, topljenjem legure zlato-olovo…)

Za industriju kvalitetnih satova značajne su samo druga i treća metoda.

Gold-filled pozlata u današnje vreme je retka, više pripada nekim prošlim vremenima. Obavlja se tako što se površina mekšeg metala obavije zlatom, pa se potom bukvalno utrljava-utiskuje u površinu osnovnog metala, naravno uz visok pritisak i temperaturu. Kvalitet ovakve površine je odličan. Količina zlata je oko 5% (1/20) od mase kućišta, i zbog toga se označava u zavisnosti od finoće zlata kojim se pozlaćuje (10k, 12k, 14k ili 18k) sa 10/20, 12/20, 14/20 ili 18/20. Inače ovako pozlaćeno kućište ima 100 puta više zlata o galvanski pozlaćenih.
Zbog načina izrade ovakva kućišta moraju biti jednostavnog oblika bez sitnih krivina ili udubljenja. Ova kućišta obično imaju i utisnutu „GF“ oznaku.

Galvanska pozlata je elektrohemijska metoda nanošenja zlata na površinu metal.
Galvansko taloženje metala vrši se izdvajanjem metala iz vodenih rastvora soli metala pomoću električne struje. Rastvor iz koga se metal izdvaja je elektrolit. Galvansko kupatilo je prostor u kome se obavlja proces. Ploče u kupatilu spojene sa izvorom jednosmerne struje su elektrode. Ploča vezana sa pozitivnim polom je anoda, a sa negativnim katoda. Dejstvo električne struje na elektrolit dovodi do toga da se metali koji se nalaze u elektrolitu talože na katodu, odnosno na predmet koji se pozlaćuje. Pre galvanskog nanošenja pozlate, površine predmeta koji se pozlaćuje mora biti potpuno čista i polirana pošto pozlata ujednačeno pokriva površinu predmeta. Samim tim površina pozlaćenog predmeta jednako je glatka kao i površina pre pozlaćivanja. Potrebno je, takodje, u toku rada održavati propisanu temperaturu u kupatilu.
Debljina ovakvog sloja pozlate je mikronska veličina, i kreće se od 5 do 20 μm. Deblje prevlake se ostvaruju dužim ili višeslojnim nanošenjem. Višeslojno nanošenje donosi bolju površinu jer se obično između nanošenja vrši poliranje.
Ponašanje i trajnost ovako pozlaćenih površina zavisi u mnogome od primenjene tehnologije i receptura pozlate. Najbolji kvalitet prevlaka ostvaruje se korišćenjem cijanidnih elektrolita koji sa sobom nose određene rizike za onog koji ih koristi pri pozlaćivanju.
Vrednost ovako izrađenih satova ne nalazi se u pozlati, budući da je količina plemenitog metala veoma mala.

Ostale navedene metode pozlaćivanja su primenjive u izradi ili popravci satova, ali se njihovo korišćenje za tu namenu više svodi na obmanu.
Kod većine je postojanost ostvarenih površina slaba za stalan kontakt sa kožom i odećom, a kod ostalih, mahom savremenih metoda, debljina ostvarenog sloja minimalna, jer su te metode razvijene za korišćenje u druge svrhe.
Na kraju se mora naglasiti, da debljina sloja pozlate nije nikakva garancija postojanosti prevlake.

milosst, svaka čast i hvala puno na odličnom tekstu! :thumbup:
Definitivno ću ga linkovati kada budem objavio tekst o kućištima satova. ;)

Pokušaću, kad nađem malo vremena, da ga proširim i dodatnim informacijama.

U popunosti zanimljiv tekst. Odlična edukacija! :thumbsup:
Očekujemo dodatne informacije.
Pozdrav!

Miloše, predlažem da bloguješ ovaj post, jer je pun zanimljivih i korisnih informacija. Post je zaista odličan.:congrats:

Ne znam je li pametno da jednu davno ugasenu temu dizem ovako, "iz mrtvih", ali su informacije na koje sam ovdje naisao zaista interesantne, a nekima bi, kao meni npr., jos koji detalj i misljenje nekoga iz sajzijske struke mogao pomoci kad je u pitanju restauracija i servis starih satova.

Naravno, na kraju cu svakako sat nositi sajdziji, ali me zanimaju misljenja i iskustva ljudi od ove struke koji se javljaju na forumu.

Naime, kuciste sata/uspomene koji bih zelio vratiti u zivot, potpada pod ovu Gold-filled kategoriju pozlate, po svoj prilici finoce zlata 10k (cifre su jako sitne, te se uz mala ostecenja i ogrebotine na kucistu, tesko snaci bez propisne "optike"), pa me sad zanima, da li je ovakva kucista moguce na neki nacin dovesti barem blizu prvobitnom stanju?

Postoji li neki nacin da sajdzija jednom ovakvo pozlacenom kucistu, na nekim mjestima izgrebanom, udarenom, ili sta vec, pokrije ogrebotine i vrati prvobitni sjaj, barem priblizno?
Da jos napomenem da se ne radi o nekim velikim ograbotinama.

Hvala unaprijed!

Zar to ne bi bolje uradio zlatar?

Reparaciju pozlate ne rade časovničari, ali svakako da ćeš morati da odeš kod časovničara da izvadi kućište, staklo i brojčanik, osim ukoliko to ne umeš sam da radiš.

Ja sam sređivao pozlatu u firmi sa linka: Cinkovanje, Bubnjevi, srafovska roba, zastita metala, kalajisanje, reparacija, pozlata krstova, crkva, putiri, graviranje, ecovanje, niklovanje, Srebro , Zlato...

Najbolje je da ti časovničar rastavi sat, a onda ga pošalji ovoj firmi na sređivanje.

Hvala puno na brzim odgovorima!

Mozda sam ja malo letio pred rudu postavivsi pitanje, a da nisam dobro procesljao forum, jer se, vidim, o ovome vec ranije govorilo.

Uglavnom, hvala puno na pomoci! Sad sve vec izgleda mnogo jasnije! Sat/draga uspomena ce, kako god, uskoro da se aktivira! :)

Da dodam još ponešto. Svaka nepravilnost na kućištu sata videće se ukoliko se sat ne pripremi. Tu spada da se stara pozlata u celosti ukloni. Kod dubljih pukotina šmirgla pomaže. Tek nakon toga sledi galvanizacija.

Hvala na tipu!
Dakle, kako god okrenem, za ovu priliku, sat cu dati samo u visoko strucne ruke, po mogucnosti nekom od povjerenja... u ovom slucaju ne mog, nego svih vas koji ste vec imali priliku raditi galvanizaciju. Ostaje mi da se nadam najboljem ishodu. :)

PVD pozlata kod longinesa je kod meni vrlo kvalitetna. Posle 5 godina svakodnevnog nošenja ne vidim ni najmanje oštećenje, za razliku od satova na čeliku na kojima se lako vide ogrebotine. Na longinesivim sajtu se može pročitati da se radi od 23,5 karatnom zlatu debljibe 15-30mikrometara ispod koga se nalazi deblji titanijumski sloj. Upravo ova sendvič tehnologija daje veliku čvrstoću na grebanje sa efektom čistog zlata na površini, po meni odličan posao longinesa.
Kad uporedim sa pozlatom na čajkama i raketama koje su se gulile posle samo godinu dana i ličile na debeli sloj farbe vidi se velika razlika u kvalitetu.

Kolega Baron potpisujem sve što ste rekli,imao sam isti longi i nosio sam ga dvije godine bez oštećenja.