O cenama novih satova prilikom neformalne kupovine

Pokrećem ovu temu jer sam već pre nekog vremena primetio da se mnogi satovi poznatih proizvođača i kod nas i u inostranstvu često prodaju po nižim cenama nego u prodavnici ili od samog proizvođača.

Kada su u pitanju naši prodavci, vidim da su to oni koji uživaju ugled i ne prodaju replike, ali mi je čudno da sat koji nov košta npr. 500 evra kod njih košta samo 350. Primećivao sam da to važi za Tissot, Tag Heuer, nekoliko puta za Omegu, mislim i Breitling, pa me zanima da li postoji legalan način da se ovakva prodaja ostvari. Nemam u planu kupovinu ovih skupljih brendova i svejedno mi je da li npr. neki model Omege košta dve ili tri hiljade evra, ali mi je nejasno otkud tolika razlika u ceni. Znam da prodavnica mora da nešto zaradi i da plati osoblje, poreze, komunalije i slično, kao i da postoji povrat PDV-a, ali neke razlike u ceni su mi nelogične.

Citat:

---

Neša kaže:

Pokrećem ovu temu jer sam već pre nekog vremena primetio da se mnogi satovi poznatih proizvođača i kod nas i u inostranstvu često prodaju po nižim cenama nego u prodavnici ili od samog proizvođača.

Kada su u pitanju naši prodavci, vidim da su to oni koji uživaju ugled i ne prodaju replike, ali mi je čudno da sat koji nov košta npr. 500 evra kod njih košta samo 350. Primećivao sam da to važi za Tissot, Tag Heuer, nekoliko puta za Omegu, mislim i Breitling, pa me zanima da li postoji legalan način da se ovakva prodaja ostvari. Nemam u planu kupovinu ovih skupljih brendova i svejedno mi je da li npr. neki model Omege košta dve ili tri hiljade evra, ali mi je nejasno otkud tolika razlika u ceni. Znam da prodavnica mora da nešto zaradi i da plati osoblje, poreze, komunalije i slično, kao i da postoji povrat PDV-a, ali neke razlike u ceni su mi nelogične.

---

To se događa iz razloga zato što ti brendovi, pogotovu TAG, Breitling, Omega ispumpavaju ogromne količine satova preko sivog tržišta jer ne postoji druga mogućnost da ih prodaju. Ljudi vide da posle godinu dana Tag, Breitling i Omega izgube i po 30-40% vrednosti na tržištu polovnjaka, i onda nisu ludi da plate full retail za tako nešto.

A da ne govorimo o brendovima poput Baume et Mercier, Tissot, famozni Armand Nicolet, Frederique Constant. Mislim da je tu razlika između radnje i online kupovine čak i veća.

Evo da uzmemo ovaj Frederique Constant - FC-330MC4P6

Srpski retail - https://bomar.rs/frederique-constant...cs-fc-330mc4p6 - 174.000 RSD

Strani retail - https://www.moyerfinejewelers.com/fr...ch-fc-330mc4p6 - $1750.00

Amazon - https://www.amazon.com/Frederique-Co.../dp/B01LYG4WY3 $1625.00


Pazi sad - Jomashop - https://www.jomashop.com/frederique-...SAAEgIFm_D_BwE - $1099


Ko kupi ovo od prva 3 vendora, taj će biti u ozbiljnom problemu, jer niko ne želi da nešto što je platio $1500, prodaje posle god dana za $700. Sa druge strane niko ne želi da kupi polovno za $700 kada može da kupi nov za $1000 i gledaće da cenu koja je za prodavca ionako veliki gubitak dodatno spusti.


Što se tiče Omege, ne znam šta su očekivali, svake godine po 5 limitiranih edicija, 80 izdanja već postojećih modela, iako im tržište već par godina govori da jedino što ga zanima jeste Man on the Moon i Aqua Terra.

Ono što radi npr Rolex je suprotno. Planski se kreira manjak u ponudi najaktuelnijih modela, a prema onome što sam čuo od prijatelja koji radi u inostranstvu kao prodavac u jednom Rolex butiku, oni primenjuju pravilo 70:30.

To u praksi izgleda ovako - Kada dogovorite saradnju sa njima, Rolex vam u ugovorenom periodu isporučuje 30% najaktuelnijih modela - Steel Sports (Daytone, tražene Submarinere (Hulk, Batman, Pepsi), Explorer II) a 70% su njihovi satovi koji se manje prodaju (Datejust, DayDate, zlatna Sports serija, Explorer I, Cellini), uz to da u zavisnosti koliko dugo radite sa njima, vi čak nekada nemate pravo ni da birate koje modele želite, već vam se to prodaje skoro po principu mystery box-a, prema tom odnosu.

Zbog toga i vekovne liste čekanja na neke modele, zbog toga pojedini modeli se prodaju za duplo više korišćeni nego što originalno koštaju novi. To je zaista fenomen koji skoro nije viđen u prodaji i proizvodnji bilo čega. Naravno da je pohlepa učinila svoje pa su određeni prodavci ljude gurali napred na listi čekanja za novac što je dovelo do oduzimanja licence za par prodavaca u Australiji.

Interesantna tema. Moje iskustvo je sledeće. Obavezno uredno pozovem zastupnika brenda u Srbiji, pripremim referentni broj i sve relevantne podatke koje znam da će me pitati. Gotovo uvek se javi neki pitki ženski glas koji mi da cenu koja je bar 20% iznad kataloške cene, kod Petrovića nije tako, da se ogradim. Nakon toga, obavezno posetim butik uvoznika. Tamo opet neko lepo lice, smeh od uva do uva, ako je neki jači brend na ruci, ako ne onda blaži osmeh i prevrtanje očima u pokušaju. Kreću pregovori, pokazivanje cene u Amsterdamu, Londonu, po meni Chrono24 uopšte nije relevantan pokazatelj cena. Nakon toga se spušta cena na katalošku i eventualno 5% ispod kataloške, ukoliko se ima strani pasoš, povrat pdv-a i to je to.
Nove satove isključivo kupujem van, jeste malo peripetija oko transporta i papira ali isplati se. Moje iskustvo je da su cene što se tiče IWC-a, Panerai, Breitling-a i Zenith-a uvek najpovoljnije u Amsterdamu, tamo imam dobru konekciju pa mi je i cena povlašćujuća.
Pošto sam u potrazi za Sky Dweller-om, a putujem poprilično iskustva su sledeća:
-Hong Kong, 3 butika svuda ista priča, imamo na stanju ali nije kataloška cena već minimum 30% viša
-Guangzhou, identična priča kao u Hong Kong-u
-Singapur, nemamo na stanju waitlist-a je popunjena za naredne dve godine
-Brisel, popunjena je lista, ostavite kontakt podatke ukoliko neko odustane da Vas nazovemo
-London nemamo i kraj priče

Naime, ono što ja kao trgovac (ne trgujem satovima), izmedju ostalog ne želim, ne želim da me neki dealer ili neko sa sivog tržišta dere za moje rodjene novce. Jeste malo frustirajuće, a znam da je lažno napravljena potražnja, baš zbog odnosa dilera i dilera sa sivog tržišta. No, meni se ne žuri.

Suština cele priče, Rolex ne ide ispod kataloške za sport steel modele, gotovo nigde. Za datejust, daydate i cellini seriju ide do 10%.
Breitling i IWC imaju ozbiljne oscilacije u ceni u odnosu na katalošku pa kad se još i porez oduzme, mašala :).
Zenith je malo konzervativniji što se tiče novih modela, što se tiče El Primero-a tu u zavisnosti od referentnog broj, može da bude masnog popusta. Vacheron Constantin za Overseas seriju, koju planiram u svojoj kolekciji, dao jako lep popust, opet ne kod nas, već u Istanbulu

NAPOMENA: Ovo su moja iskustva, ne mora da bude zlatno pravilo. Ali u komunikaciji sa par kolega, kolekcionara, iskustva su manje više ista.

U suštini, ko je na tržištu za te skupe modele, sve osim kupovine steel sports Rolexa, znači da 200% gubite novac ako pomislite da ga prodate kasnije.

Setite se samo Panerai modela od pre 7-8 godina, koje su to kretenske cene bile. Danas ti ljudi koji su to kupili su izgubili i do 80% vrednosti ako planiraju da ih prodaju.

U skladu sa tim, Omegu, Breitling, Zenith, Breguet (Mark XX najočigledniji primer) i slično ne kupujete ako ne planirate da ih zadržite trajno. U suprotnom će vam tržište polovnjaka skinuti gaće i morate pristati na gubitak. Iskreno to uopšte nije fer od tih proizvođača da konstanto pojeftinjuju svoj brend svojim poslovnim potezima, ali šta je tu je.