Akrilno, Mineralno i Safirno staklo - karakteristike i kako ih razlikovati

Ovo je pitanje koje se veoma često postavlja i na koje većina iskusnih poznavalaca satova zna odgovor, ali za sve one koji ne znaju sledi objašnjenje.

Akrilno staklo je zapravo vrsta plastike ili pleksiglasa. Ono je naravno najjeftinije, ali se jako lako grebe. Dobra strana je jedino velika otpornost na pucanje, tako da ćete ovo staklo teško razbiti čak i pri direktnim udarcima u oštre i čvrste predmete. Ovaj materijal može da izdrži izuzetno visok pritisak, kao i velike temperaturne promene i ovo su neki od razloga zbog kojih ga je Omega koristila u svom čuvenom "Moon watch" satu koji je bio deo Apollo 11 posade koja se spustila na Mesec. Omega ovo staklo naziva Hesalite.
Akrilno staklo se danas ugrađuje najčešće u one najjeftinije satove maloprodajne cene do 50 EUR, ali se i dalje može naći u nekim skupljim modelima ronilačkih ili satova specijalne serije (ovde spada i pomenuta Omega). Uz pomoć specijalnih metoda i pasti, sa ovog stakla je moguće ukloniti ogrebotine.

Mineralno staklo je vrsta stakla koje je po strukturi možda i najsličnije klasičnom staklu kojim smo najčešće okruženi (npr. staklo za prozore). Ovo staklo prolazi kroz specijalan termički proces očvršćavanja, i kao rezultat toga postaje dosta otpornije na grebanje (10 puta otpornije od akrilnog) ali i ujedno mnogo manje otporno na udarce i lomljenje. Sa mineralnog stakla je takođe moguće ukloniti ogrebotine, doduše teže nego sa akrilnog.
Neki proizvođači imaju sopstvene zaštićene tehnologije proizvodnje vrsta mineralnog stakla, od kojih su najčešće dve u vlasništvu Seiko korporacije:

Hardlex - Mineralno staklo ojačano specijalnih procesom, koje je veoma otporno na grebanje i stovremeno dosta elastičnije od safirnog što ga čini otpornijim na udarce
Sapphlex - Ovo je vrsta mineralnog stakla (Hardlexa) koje je presvučeno slojem safirnog stakla. Ideja je da se u jednom materijalu iskombinuju sve dobre osobine mineralnog (čvrstoća) i safirnog stakla (otpornost na grebanje).

Safirno staklo, ili sintetički (veštački) safir je izuzetno čvrst transparentni materijal napravljen kristalizacijom aluminijum-oksida na izuzetno visokim temperaturama. Po hemijskom svojstvu sintetički safir je jednak prirodnom safiru koji se koristi u industriji nakita, ali bez primesa različitih boja. Kada je zagrejan ovaj materijal formira kružni oblik koji se potom seče dijamantskim sečivima, a zatim dodatno obrađuje i polira. Safir (bilo prirodni ili sintetički) je jedan od najčvršćih elemenata koji se mogu naći u prirodi. Na Mosovoj skali čvrstoće minerala on ima indeks 9, dok je najveći index 10, naravno rezervisan za dijamant. Imajući ovo u vidu možemo da zaključimo da je safirno staklo veoma teško, ali ne i nemoguće ogrebati. Može se ogrebati dijamantom, ili nekim veštačkim materijalima (zidovi čija površina predstavlja imitaciju kamena) koji sadrže silicijum-karbid, koji je kao i dijamant jači od safira i ima indeks između 9 i 10.

Stakla za satove dolaze najčešće u dva oblika: ravno i konveksno (ispupčeno). Ravna stakla daju mnogo jasniju sliku, ali su mnogo manje otporna na udarce i podložna su pucanju usled jakih udaraca. Iz tog razloga ona su uglavnom zaštićena ispod površine korone koja ih štiti od većine udaraca. Ova stakla takođe nisu pogodna za ronilačke satove jer pod vodom imaju efekat ogledala ili refleksije svetlosti što onemogućava očitavanje vremena.

Konveksna stakla po svojoj prirodi dobro raspoređuju silu udara po celoj površini što ih čini otpornijim na udarce. Zbog svoje ispupčenosti ona su podložna grebanju pri svakodnevnom korišćenju jer su prva na liniji udara gornje površine sata. Ovaj tip stakla neće imati značajan efekat refleksije, ali će donekle uneti izobličenost slike brojčanika iznad kojeg se nalazi.

U cilju eliminisanja efekta refleksije kod oba tipa stakla koristi se antirefleksni premaz, pri čemu se koristi ista supstanca koja se koristi i u proizvodnji naočara za sunce. Ova supstanca umanjuje refleksiju i odsjaj i čini očitavanje vremena dosta lakšim. Ovaj premaz se najčečše nanosi na unutrašnju površinu stakla, ali na sve većem broju skupljih satova on se nanosi i na spoljašnju površinu sata. Loša strana spoljašnjeg premaza je da se može ogrebati pa tako čak i safirnom staklu narušiti savršenost površine.


Kako razlikovati Mineralno i Safirno staklo

Ovo pitanje se takođe često postavlja i većina ljudi nije u mogućnosti da sa sigurnošću prepozna tip stakla na satu. Postoji nekoliko načina da se utvrdi tip stakla:

1. Test grebanjem - Ovu, inače najokrutniju, metodu ne preporučujem jer ćete biti poprilično frustrirani ukoliko utvrdite da je u pitanju ipak mineralno staklo :) Metoda se sastoji od grebanja površine stakla oštrim čeličnim predmetom (nož ili sl.). Naravno safirno staklo se na ovaj način NE može ogrebati.
2. Test boja - Posmatrajte ivicu stakla na svom satu, ali ne odozgo, već sa strane skoro u samoj ravni stakla. Sa suprotne strane postavite izvor svetlosti (prirodne ili veštačke). U slučaju safirnog stakla trebalo bi da primetite pojavu odsjaja boje roze nijanse, dok bi u slučaju mineralnog stakla to bila nijansa zelene boje.
3. Test vodom - Verovatno i najpouzdaniji test koji ću dokumentovati i fotografijama koje sam napravio prilikom samog testiranja. Nanesite veće kapljice vode na površinu stakla koje testirate. U slučaju safirnog stakla na površini će se formirati vodene "loptice" skoro pravilnog oblika koje će biti kao zalepljene za površinu stakla. Na mineralnom staklu vodena površina će zauzeti nepravilan oblik i bez problema će se razlivati prilikom svakom pokreta. Pogledajte sledeće slike i mislim da će vam biti u potpunosti jasna razlika:

Safirno staklo
Prilog 1005

Mineralno staklo
Prilog 1006

Cene potpuno obrađenog stakla za satove se mogu kretati od 20-25$ za akrilno, pa do 100$ za safirno staklo. Naravno, ako se obratite proizvođačima satova možete očekivati daleko veće cene, a u zavisnoti od cene sata na kojem se staklo menja.

Iako se na ovom polju retko dešavaju neke promene i inovacije, mislim da ima mesta za napredak. U trom smislu mislim da je bitno napomenuti napredak koji je načinila kompanija RADO, kreirajući sat 100% otporan na ogrebotine. Ovo je postignuto korišćenjem svih prednosti nano-tehnologije u kreiranju dijamantske površine dobijene transformacijom ugljenika u nanokristale dijamanta.

Rado V10K
Rado HIGH-TECH DIAMOND

Što se tiče budućnosti mislim da je realno očekivati korišćenje još nekih materijala u industriji satova, a koji su već u upotrebi u drugim industrijama (optičkoj itd.). Prvenstveno mislim na PNX, specijalni materijal koji je slične strukture kao polikarbonat. Taj materijal ima superiorne mehaničke karakteristike u odnosu na bilo koji široko korišćeni materijal ove vrste. On se prvenstveno koristi za izradu vizira kaciga za astronaute, napravljen je u Japanu, ima izuzetnu tvrdoću, ugrađene antirefleks filtere, ne stvara nikakvo prelamanje svetlosti i preuveličavanje površine koja se kroz njega posmatra. Materijal se lako obrađuje i odlično dihtuje. Takođe poseduje odličnu otpornost na grebanje što je izuzetno bitno kada se govori o primeni u industriji satova. Samo da bih dočarao čvrstoću ovog materijala, napomenuću da je u mogućnosti da izdrži udarac koji proizvodi čelična lopta težine 1kg pri padu sa visine od 1.2m!

Nadam se da vam se tekst sviđa i da će vam biti od koristi u svakodnevnici sveta satova u kojem živimo ;)


Pozdrav,
V.S.

čestitam profesore!

Svaka čast na temi.. E sad jedno pitanje.. Da li se Akrilna tj. plastična stakla poliraju ili je bolje da se zamene ??? Jedan časovničar mi reče da moraju da se menjaju..

:)

Mogu se polirati ali ih je bolje zamjeniti ako su ogrebitine duboke a prilikom delanja kompletnog servisa bolje ih je zamjeniti.Ukoliko se samo želiš rešiti ogebotima obično akrilno je bolje zamjeniti a armirano / akrilno koje ima sa unutarnje strane metalni okvir/ možeš najprije probat ispolirat

Hvala ti na odgvoru.. Ovo staklo ima par ogrepotina koje se vide na ciferblatu, ali nije toliko ekstremno izgrebano.. Tj samo meni može da smeta.. A to akrilno staklo je nekako nepravilnog oblika, vuče na četvorougao sa zaobljenim uglovima. Nadam se da će časovničar imati takvo.. :)

Citat:

---

ivourar1 kaže:

čestitam profesore!

---

Hvala puno Ivo, zaista mi laska kada ti to kažeš!

Pozdrav,
V.S.

nekada su se plexy stakla proizvodila u TEHNOPLAST Stari Banovci g.Bočanin. Jedno vreme su bili u BG. ali su se vratili nazad .Mislim da vise ne rade ali je neko možda preuzel lager robe, pa ako je neko u blizini može se malo raspitat

S'aka čast. Nemas ti za džaba toliko zelenih "kockica".
Izuzetno poučno, hvala.

Hehe, hvala puno. Potpuno sam zaboravio na kockice :)

Pozdrav.

Citat:

---

3. Test vodom - Verovatno i najpouzdaniji test koji ću dokumentovati i fotografijama koje sam napravio prilikom samog testiranja. Nanesite veće kapljice vode na površinu stakla koje testirate. U slučaju safirnog stakla na površini će se formirati vodene "loptice" skoro pravilnog oblika koje će biti kao zalepljene za površinu stakla. Na mineralnom staklu vodena površina će zauzeti nepravilan oblik i bez problema će se razlivati prilikom svakom pokreta. Pogledajte sledeće slike i mislim da će vam biti u potpunosti jasna razlika:

---

@Vladan Stevanovic

Prvo-Bravo za ceo tekst! Veoma zanimljivo i poucno:congrats:

Imam samo jedan aneks na citirani deo teksta.
Postoje tecnosti za poliranje stakla na automobilima sa ciljem odbijanja vode(kise).
E,sad,ako se ta tecnost iskoristi za poliranje stakla na satu(a ja sam to uradio sa svim svojim casovnicima),propratni efekat je da se mineralno staklo,u testu sa vodom,ponasa kao safirno:yes4:

Naravoucenije-Nemojte se osloniti samo na jedan nacin provere!

Čestitam na tekstu :)

:congrats:

svaka čast....:congrats:

Super članak!:congrats:

Odličan tekst!!! :congrats:
Svaka čast!!! :congrats:

hvala.

Tekst je dobar ali imam i pitanje.Moze li se ispolirati i kuciste sata i mineralno staklo.Sat je sestougaonog i ispupcenog oblika i i ne vjerujem da se moze zameniti staklo.Prilog 42403A plus imam i problem s narukvicomEvo i slika.Pozdrav.

Može.
Dobar časovničar će ti to odraditi.

Hvala.

Vozdra drustvo! Na ovom forumu sam procitao razne nacine za identifikaciju vrste stakla. U stvari akrilno staklo je lako identifikovati, problem je sa razlikovanjem mineralnog i safirnog stakla. Ovo pitanje je i mene zaintrigiralo, tako da sam tragajuci po internetu za sigurnim i u isto vreme jevtinim resenjem naleteo na opis sprave zvane Diamond Selector II. Bez problema sam ga nasao i na ebayu za po meni pristupacnu cenu od nesto manje nego 27 dolara. Danas je stigao. Brzo sam ga stavio u pogon, i doziveo sam dva iznenadjenja. Za jedan me je pripremio prodavac tvrdeci da staklo jeste safirno a ja mu nisam bas verovao, a kod drugog sata nisam ni imao pojma.
Sledi jedan video koji sam nasao na jutubu a koji prikazuje kako radi spravica:

https://www.youtube.com/watch?v=ZRtJghLwcLU

Potvrdilo se da radi upravo ovako, razlika prilikom detekcije na mineralnom i na safirnom staklu je ocigledna. Nema greske! Vredeo je svaki cent koji sam dao za njega.

Jos da dodam da provera apsolutno ne uzrokuje nikakvo ostecenje stakla, instrument radi na principu merenja termalne kondukcije.

Imam jedno pitanje u vezi stakla na satu.
Postoji neki tecni kristal koji se koristi za zastitu ekrana mobilnih telefona, televizora itd. po nekim testiranjima otporniji je od stakala i folija koje se stavljaju radi zastite ekrana. Zanima me da li je neko te kristale koristio i sta mislite o tome da se nanese i na staklo sata kao dodatna zastita od grebanja i nezeljenih ostecenja?

Ne bih se igrao. Safirna stakla obično imaju neki vid anti-refleks premaza koji bi verovatno bio uklonjen nakon skidanja dodatnog zaštitnog sloja. Ako imaš neki link o toj dodatnoj zaštiti pošalji da pogledamo. Napamet je teško reći.

U svakom slučaju, mislim da ne bih rizikovao.


To be an engineer is a state of mind. It cannot be neither learned nor forgotten.