Evo da vam predstavim prvi sat (ne računam kvaecni koji sam kao klinac imao) koji je od danas u mom posedu, i tu će ostati do kraja (mog ili njegovog :)). U pitanju je Molnija (sdelano v SSSR).
O samom satu za sada ne mogu puno da kažem pošto još nisam stigao da ga odnesem nekom pouzdanom sajdžiji da ga pregleda, mada što se tiče mehanizma, verovatno većina vas već zna o čemu se radi.
Prilog 115493
Prilog 115494
Baćuška verovatno nema neku materijalnu vrednost, ali je emotivna zato neprocenjiva. Ovaj sat sam gledao i držao u rukama prvi put pre nekih 30godina. Sat je nosio moj deda, i kao svi vlasnici navijača, imao je ritual navijanja :). Prvi, i koliko ja znam jedini put da je sat stao je 27. januar 1996. godine, dan nakon što je deda preminuo. Od tada do danas, kazaljke se nisu pomerale. Iskreno se nadam da nisam napravio grešku što sam ga posle toliko godina pokrenuo bez prethodnog servisa, ali sam morao. Kad mi je brat javio da je našao sat, prvo čega sam se setio je kako sam baš na tom satu naučio da "gledam na sat" i dedinog malog rituala navijanja.
Sat sam danas uzeo i odmah ga okačio o gajku na pantalonama i stavio u džep i ne mogu da opišem osećaj, ali me je vuklo da svaki čas gledam koliko je sati :rolleyes:.
Na satu se vide tragovi vremena, sitne crne tačkice po obodu i blago požuteo cifer ( za ovo drugo nisam siguran da li je možda tako napravljen). Ono što mi se posebno sviđa su kazalje, a posebno njihova sjajna plava boja kad se gleda pod uglom. Kad budem imao mogućnosti, pokušaću da ih uslikam tako da se vidi boja. Ono što planiram je da ga odnesem na servis i čišćenje i da mu stavim neki lepši lanac.
Za sada toliko. U planu je kupovina jednog bivšeg Rusa ( u stvari, naručen je i čekam da mi jave da je uvežen) pa da baćuška dobije društvo.
