Čika Kure vam predstavlja...

... neke od svojih satova.

Dragi moji, satitis sam zapatio tek nedavno (pre godinu, godinu i po) i ta bolesna ljubav prema satovima do današnjeg dana se vrlo razbuktala...

Pre "oboljevanja" sam sedam godina nosio Jacques Lemans 1-1295D klasičnog izgleda i to isključivo na posao, a posle posla nisam nosio sat.
Ne treba posebno napominjati da sam mu "izvadio dušu", i da siroma, nema šta nije prošao, od čukanja o vrata i ivice stola, do "davljenja" posle jednog pljuska koji me je zatekao nespremnog... Jacques je sve to stoički izdržao i uz manje časovničarske intervencije (drenaža, lepljenje otpalog podeoka, menjanje baterije, menjanje kaiša i sl.) radio perfektno i pouzdano, sve dok mu prošle godine nisam pronašao novi dom i vlasnika kojeg će, nadam se, služiti dobro koliko i mene još dugo godina...

Na osnovu gore opisanog iskustva formirao sam visoko mišljenje o kvalitetu JL satova (koje je subjektivno i ne mora biti odraz stvarnog stanja), i polovinom 2013 godine kupio Jacques Lemans 1-1736F, izgledom dosta drugačiji od svog prethodnika...
Tada je u biti sve počelo (mada toga u tom momentu nisam bio svestan)...
Zbog specifičnog izgleda sata - belog cifera i čelično-mesinganih tonova kućišta - sat nije bio lak za kombinovanje, pa mi je, pogađate, trebao još jedan sat - virus "satitisa" se uvukao u moj sistem, pritajio, inkubacija nije bila preduga...

Odlučio sam da kupim jedan starovremenski automatik, sećanje na detinjstvo, i naravno izbor je bio Seiko 5...

Istovremeno sam se zainteresovao i za sovjetsku horologiju i rusi su počeli da se ređaju kao na traci...

Dok sam se okrenuo već sam imao desetak satova...

Potom su krenuli japanski ronioci, pa pilot, pa hronografi koji su me ispočetka odbijali konfuznim brojčanicima, bez svedenosti i jednostavnosti na koju sam navikao i zavoleo...

Znate i sami kako to ide, prvo te privuče izgled sata, a onda se zainteresuješ i za mašinu - srce sata - pa hoćeš da imaš kvarc, pa eco-drive, pa automatik, pa automatik hronograf, pa ode "mast u propast"...
Naravno da bi sve stigao da ih iznosam, izmenio sam svoje ranije uspostavljene navike, tako da sat bukvalno ne skidam... Pa tako imam "sat za posao", "sat za neobavezne aktivnost", "sat za rekreaciju", "sat žal za mladost", "sat za spavanje" i sl...

Bolest je gadno uznapredovala, kao što možete primetiti...

Sad sam u fazi "preispitivanja" svrhe svega ovoga, da li mi sve ovo treba, žalim što sem par favorita većina satova nema ni blizu dovoljno "wrist time-a", jer neke bukvalno nosim jednom u mesec dana... Kontrolišem se koliko mogu, ali ni izbliza dovoljno, mada je sreća u tome što sam koliko-toliko finansijski ograničen, ali i previše lenj da se informišem oko pay pala i sličnih džidžabidža za ino-kupovine, jer da nisam zasigurno bih skroz zastranio i krenuo da kupujem sve redom...

U narednim postovima opisaću neke od satova koje imam, a za koje smatram da će vam biti zanimljivi, i naravno okačiti i po koju sliku (pogotovo ako se nateram da konačno dovršim DIY light box i kupim neku DIY rasvetu)...

Srećne ti rane, junače.:congrats:
Slike na sunce.

Da opise krenemo sa satom za koji me je dosta ljudi kontaktiralo preko PP... Tekst i slike sam pripremio ranije, ali sam suviše lenj da sve to ažurno i kačim... Ali napokon evo ga tu pred vama...

JAPANSKA REVOLICUJA IZ SEDAMDESET I NEKE

Tekst koji sledi posvećujem japanskom horološkom umeću, jednom od prvih automatskih hronografa u serijskoj proizvodnji i naravno Vama koji ovo čitate.

Uvod

O Seiko meračima vremena koje pokreće kalibar 6138 dosta toga je rečeno i napisano od strane kolekcionara i ljubitelja ovog Seikovog modela.

Naravno ni u ovom našem kutku internet prostranstva – univerzitetu za satologiju ili klinici za satitis (kako se uzme) – članovi nisu ostali imuni i vredno su zasukali rukave i opširno opisali istorijat, pojavne oblike, vrline i mane ovog Seikovog modela (pogledati tekstove SimeHrabrog, Waltera, burse i drugih nenamerno izostavljenih članova).

Pošto pretpostavljam da ste pročitali tekstove na koje sam Vas uputio ja ću ukratko i ovlaš napomenuti do je ovaj Seiko model živa legenda koja od njegovog stupanja na scenu 1970. godine pa do današnjeg dana ima kultni status među kolekcionarima i ljubiteljima Seiko merača vremena, pre svega zbog vanvremenske lepote i dizajna (pomalo ekstravagantnog), robusnog kućišta i pouzdanog, dokazano trajnog i kvalitetnog mehanizma sa više komplikacija (dan, datum, hronograf-sekundara, dva podbrojčanika 30-minutnog i 12-časovnog)...

Zanimljivo je da su im fanovi iz milošte nadevali nadimke, pa je tako SEIKO 6138-001x nazvan „UFO“, SEIKO 6138-004x je „Bullhead“, SEIKO 6138-802x se odaziva na „Panda“, a junak ove pričice SEIKO 6138-0030 znan je kao „Kakume“.

Kao što red i pravila lepog ponašanja nalažu prvo ćemo utvrditi šta uopšte znači „Kakume“.
Pomoću univerzalnog i sveznajućeg googla u tri klika postajemo pametniji (ili nam se bar čini da je tako) i saznajemo da reč kakume na japanskom (革命 (hiragana かくめい, romaji kakumei) znači „revolucija“.

Sledi opis samog sata.

Mehanizam

Ovaj Seiko pokreće mehanizam 6138 po kojem je i dobio ime, razvijen na osnovu mehanizma 6139 iz 1969. godine – prvog automatskog hronografa u serijskoj proizvodnji (ne i prvog ikad proizvedenog, ako je verovati švajcarcima).

Prilog 108234

Seiko 6138-ca je tehnički i kvalitetno vrlo napredan mehanizam, pouzdan i izdržljiv (moj časovničar bi ovde imao šta kazti kao kontra-argument), čemu svedoči i broj ovih satova koji su i dalje potpuno funkcionalni i u upotrebi iako dobrano gaze petu deceniju.

Mehanizam 6138 proizvodio se u dve verzije, verziji 6138A sa 21 rubinom nastaloj početkom 1970, i verziji 6138B nastaloj krajem 1970 godine koja se od prethodnika razlikuje po tome što ima 23 rubina. Dijametar mehanizma je 27,4 mm a debeljina 8 mm, radi na 21600 bph, sa deklarisanom rezervom snage oko 45 časova.

Kao što je pomenuto ima komplikacije brzopodešujućeg dvojezičnog dana i datuma, hronograf-sekundare i malih hrono merača podbrojčanika 30-minutnog i 12-časovnog.
Mehanizam se može i ručno navijati, i u biti je vrlo komplikovan i sastoji se od 80tak delova i bezbroj pratećih šrafova.

Više detalja o 6138 mehanizmu ovde bidfun-db Archive: Watch Movements: Seiko 6138B , a slika ovde WatchScape - Watch Image Gallery - seiko 6138 , a ako ste u „sam svoj majstor“ fazonu na internetu su dostupna detaljna uputstva za servis ovog mehanizma.

Brojčanik

Brojčanik je neverovatan, prelep i unikatan… Po mom mišljenju on ključan faktor u popularnosti Seiko 6138 modela. Kakume nije izuzetak niti ružan rođak porodice 6138 - jednostavno je prelep.
Brojčanik je mat teget-plave boje na kojem su srebrno-belom bojom označeni petominutni podeoci. Sat ima i unutrašnji prsten crne boje na kojem su označeni svi minutni podeoci i podpodeoci u okviru jednog minuta.

Pored tih oznaka na levoj strani brojčaniku se nalazi natpis „Seiko chronograph automatic“, a malo desno od centra brojčanika i sićušni logo Suwa Seikosha – dva latinična slova S stilizovana u obliku vira (naišao sam na podatak da Suwa (諏訪市 Suwa-shi) pored toga što je ime grada i jezera u japanskoj prefekturi Nagano koja je bila sedište kompanije, označava i kovitlac ili vir na vodenoj površini tj. naziv je za Suwa Shinkō nekog boga vetra i vode, što bi objasnilo izgled znaka kompanije).

Desnom polovinom brojčanika dominira prozor za dan i datum (crn ili srebrn zavisno od modela), a gornjom i donjom podbrojčanici srebrno-bele boje kvadratnog oblika. Dan je ispisan na dva jezika, najčešće na engleskom i španskom, ali umesto španskog prisutni su dani u nedelji ispisani kanji znakovima i arapskom... Kao što je rečeno, podbrojčanici su 30-minutnog (donji) i 12-časovnog tipa (gornji), prvi meri minute i napravi pun krug po isteku 30 minuta, a drugi meri sate i napravi pun krug po isteku 12 sati.

Ceo brojčanik je nekako reljefan, trodimenzionalan, odaje osećaj dubine jer su podeoci, znaci, podbrojčanici i prozor dan-datum izdignuti ili pak spušteni u odnosu na glavni brojčanik. Taj osećaj je najizraženiji kada se sat posmatra pod uglom.
Seiko Kakume je rađen u dva osnovne verzije – verzija za japansko tržište (pre bih rekao azijsko) i internacionalna vezija namenjena ostatku sveta. Prvu verziju karakteriše natpis „Seiko 5 sports Speed Timer“ i okvir za dan-datum prozor srebrno-bele boje, a drugu natpis „Seiko chronograph automatic“ i okvirom za dan-datum prozor crne boje.

Prilog 108235

Svaka od verzija ima podverzije, tako japanska verzija ima tri podverzije brojčanika - 0040T, 0044T i 0045T koje se razlikuju po obliku kazaljki budući da samo podverzija 0040T streličaste minutne i satne kazaljke sa iluminacijom, dok druga dva modela imaju hromirane kazaljke bez iluminacije. Takođe, podverzija 0045T ima i drugačiji natpis pa umesto uobičajenog „Seiko 5 sports Speed Timer“ piše samo „Seiko Speed-Timer“ (pogledati slike).

Prilog 108236 Prilog 108237 Prilog 108238
(S leva na desno: 0040T, 0044T i 0045T)

Internacionalna verzija brojčanika nosi oznaku 0050T.
Među kolekcionarima postignut je konsenzus da postoji podverzija internacionalnog brojčanika Kakumea rađenog za arapsko tržište koju karakteriše natpis „Seiko chronograph automatic“ i okvir za dan-datum prozor srebrno-bele boje, dakle miks dve uobičajenije verzije, što je verzija koju i ja posedujem.

Prilog 108239 Prilog 108240
(Sa leva na desno: podverzija 1 i podverzija 2)

Priča se da postoji i mitska verzija naizgled slična drugoj podverziji brojčanika sa oznakom 0050T, ali sa drugačije osmišljenim podbrojčanicima. Evo slika preuzete sa interneta, a vreme će pokazati da li je rađen i ovakav brojčanik Kakumea ili je neko sitnom modifikacijom u Photoshop-u ustalasao duhove njegovih poštovalaca...

Prilog 108241

Bez obzira na verziju, brojčanik Kakumea je izuzetno čitak i pregledan, dobrog kontrasta.
Minutna i satna kazaljke su vrlo lepe i elegantne, streličaste, u crno-beloj kombinaciji, sa luminacijom vidljivom i 40 i kusur godina od njenog nanošenja.
Kazaljka hronograf-sekundare i kazaljke podbrojčanika su specifičnog oblika, bez luminacije, obojene crvenom bojom (mada i to varira, pa sam u zavisnosti od stepena očuvanosti viđao i Kakumea sa narandžastim ili čak žutim kazaljkama).

Kućište

Kućište Kakumea je izuzetno masivno, prečnika 42mm bez drukera i krunice (oko 45mm sa drukerima i krunicom), debelo 16mm, sa lugovima koji su usečeni ispod kućišta (tzv. hooded lugs) širine 18mm.

Masivno kućište i mali razmak između lugova doprinose tome da ovaj sat ne izgleda dobro na kožnim kaiševima, bar ne onim širine 18mm, ali uvek postoji opcija usecanja šireg kaiša na potrebnu širinu, ili upotreba čelične narukvice.

Prilog 108242 Prilog 108243
Hooded lugs

Celo kućište je izrađeno od kvalitetnog nerđajućeg čelika i vrlo je teško.
U katalozima iz vremena kada je sat ugledao svetlost dana stoji da je sat vodootporan, ali bez preciznijeg objašnjenja koliko „voli vodu“.

Naišao sam na podatak da je u prvim katalozima štampanim od 1970 do 1972. godine stajalo da su satovi vodootporni do 70m (tačnije 229ft), ali je to naknadno obrisano, verovatno zbog velikog broja reklamacija, što je pretpostavka koju sam formirao sudeći po broju oštećenja na ovim modelima (uopšte 6139-kama i 6138-cama) nastalim kao posledica kontakta sa vodom koje sam video na slikama i dva takva slučaja za koja sam čuo od časovničara koji mi je popravljao sat.

Prilog 108244 Prilog 108245
(Sa leva na desno: katalog od 1970 do 1972 i katalog posle 1972)

Zanimljivo je da u katalogu možemo videti da je cena Seika 6138 1970. godine bila 145$ što je danas ekvivalentno 885$, ako je verovati specijalizovanim sajtovima za praćenje inflacije.
Gornjim delom kućišta dominira čelični bazel sa umetkom plave boje sa tahimetar skalom.
Poklopac je jednostavan, bez gravura.

Staklo

Staklo je mineralno – Seikov hardex – blago ispupčeno i zaobljeno. Kao što sam napisao, vrlo je veliko, prečnika 37mm. Kao i sa ostalim delovima za 6138ce i nalaženje orginalnog stakla u slučaju neke havarije (pu, pu, daleko bilo) bio bi ogroman problem budući da ih Seiko ne proizvodi bar 20-25 godina.

Uvek snalažljivi azijati (mahom Filipinci) su i ovome doskočili i postoji vrlo jaka aftermarket zajednica koja izrađuje delove za Seiko 6138, nažalost sa promenjivim uspehom, što važi i za akrilno aftermarket staklo iz njihove radinosti gde je jedna serija odlična, a već sledeća neupotrebljiva.

Prilog 108246
Aftermarket brojčanik, ni blizu orginala


Lične impresije i zapažanja

Za starovremenske Seiko automatske hronografe sam se zainteresovao tek nedavno, privučen njihovim nesvakidašnjim dizajnom i bogatom istorijom.
Posle izvesnog vremena na jednom domaćem sajtu koji se bavi kupoprodajom preko interneta nabasao sam na Seiko 6138 Kakume, koji je sa estetskog aspekta bio u lošem stanju (brojčanik, kazaljke i sl), ali po tvrdnjama prodavca mehanički savršen i nedavno servisiran (što je kod ovih satova bitna stavka).

Pregovori su tekli kilavo, uz gomilu informacija, poluinformacija i mutnih slika, ali sam na kraju prelomio da sat kupim budući da je prodavac insistirao na tome da je mehanički savršen i nedavno servisiran, staklo sata ispolirano, i za trećinu oborio početno traženu cenu.
Po prijemu sata, i neposredan uvid u stanje, ispostavilo se staklo sata nije dovoljno dobro ispolirano, pored estetskih nedostataka uočenih na slikama uočeni su još neki sitniji nedostaci. Sa mehaničkog aspekta sat se ponašao vrlo dobro i u skladu sa opisom prodavca („držao vreme“, prebacivao datum, imao pristojnu autonomiju rada, uredno resetovao i startovao hronografe), dakle sve u redu, bar se tako meni laiku činilo.

Za svaki slučaj sat je odnet kod prijatelja časovničara I iz Novog Sada na mehaničko-estetsko proveru i davanje stručnog mišljenja.
Prilikom pregleda na vibrografu (valjda se tako zove ono čudo za podešavanje tačnosti sata) utvrđeno je da sat radi dobro u smislu odstupanja vremena, ali da ima ogromne oscilacije u radu, pa npr. posle odstupanja od +- 2 sekunde u toku 24 časa, u naredna 24 časa odstupanje bude +-2 minuta.

Uzrok navedenog ponašanja bio je naravno nikad servisiran mehanizam (zaključeno po stanju šrafova mehanizma na kojima nije bilo tragova odvrtanja), pa je sat samim čudom u ovom stanju radio vrlo dobro i posle 40 godina od kada je proizveden. Takođe je utvrđeno da krunica sata nije oginalna, da je ključ polomljen pa nastavljan, da satu fali povratna opruga na jednom drukeru, da dan i datum prebacuje tek oko 8 časova ujutro narednog dana.
Sve estetske mane su potvrđene, s tim da je većina njih bila rešiva (odmašćivanje bazela, unutrašnjeg prstena, kućišta, brojčanika i kazaljki), ali sama reparacija brojčanika i bazela nije bila moguća.

Prilog 108247
Kakume pre sređivanja

Sada sledi mala digresije i razbijanja jednog mita koji živi na forumu na temi „restauracija vintage satova“.
Naime pošto sam iz Novog Sada, nije mi bilo teško da radi dobijanja drugog mišljenja u vezi mogućnosti reparacije brojčanika odem i do čuvenog novosadskog časovničara S, o čijim poduhvatima na temu reparacije uništenih brojčanika se naširoko i naveliko pisalo u okviru navedene teme foruma. Čovek mi je lično rekao da on taj i takav posao ne radi, da ga nikad nije ni radio, i da takve zahvate, po njegovim saznanjima, ne radi niko u Srbiji. Kada sam se pozvao na forumska pisanja i tvrdnje da je on stručnjak u toj oblasti, on se samo nasmejao i rekao da ljudu brkaju čišćenje i odmašćivanje brojčanika i njegovu kompletnu reparaciju, i ponovio da reparaciju ne radi, niti ju je ikad radio.

Tu naravno nije bi kraj mojim naporima, na predlog jednog kolege sa foruma kontaktirao sam i zemunskog časovničara KD, koji mi je rekao da zahvate reparacije brojčanika on ne radi lično već da oštećene brojčanike šalje kod nekih svojih saradnika u Švajcarsku, i da to „zadovoljstvo“ košta minimum 80€, verovatnije 120€ za ovaj model sata, a na brojčanicima skupljih i zahtevnijih satova i više.

Posle toga sa časovničarem I sam se dogovorio da kompletno servisira mehanizam i preduzme sve što može da bi sat sa estetske strane izgledao što bolje, s tim da smo postigli koncenzus da nikakvo poliranje kućišta i zamena brojčanika i kazaljke aftermarket delovima ne dolazi u obzir, jer uništava kolekcionarku vrednost ovog sata. Formiranju ovakvog mog mišljenja i stava u mnogome su doprinele i kolege sa foruma preko PP poruka.

Časovničar I se prihvatio posla, totalno je rasturio mehanizam, odmastio ga, podmazao, pa ponovo sklopio, zajedničkim snagama smo pronašli i napravili nedostajuću povratnu oprugu drukera (verovatno pretpostavljate da je u pitanju opruga iz hemijske olovke koja savršeno obavlja posao), zatim je odmastio brojčanik, koliko se moglo sastrugao štroku sa donjeg hronografa, očistio kazaljke i izvršio ostala neophodna podešavanja.
Sve ovo je potrajalo dve do tri nedelje, jer je mehanizam neverovatno složen i pipav za rad, a i čekalo se staklo koje je na mašinsko poliranje poslato u Beograd.

Prilog 108248 Prilog 108249 Prilog 108250 Prilog 108251
(Servisiranje "servisiranog" Kakumea)

Za kraj malo suvoparnih podataka o samom satu.

Kakume kojeg posedujem je proizveden u julu 1977. godine i pokreće ga 6138B mehanizam, vrlo tačan i precizan uz odstupanja od + 2 do 4 sekunde na 24 časa, uz to i prilično nečujan (što im baš i nije karakteristika), sa rezervom snage oko 45 časova koju lagano ostvaruje nakon 10tak sati nošenja na ruci. Sat ima opciju ručnog navijanja, koju sam našao vrlo korisnom, u smislu da ga pri startovanju (ako je stao) ručno navijem deset okreta i tako predupredim eventualno zastajanje u radu tokom nošenja izazvano neaktivnošću leve ruke (kancelarijski posao).

Kao što je već napomenuto sat je u nekom periodu svog veka „popio vodu“ pa mu brojčanik nije u sjajnom stanju (posebno donji podbrojčanik), ali bilo je sve to mnogo gore pre nego što se majstor-časovničar prihvatio gore opisanog posla na „ulepšavanju“ sata, iako to nema mnogo veze sa njegovom strukom, na čemu sam mu zahvalan.

Staklo na mom modelu je mineralno, orginalni Seikov Hardex.

Za mene je bila nemoguća misija pronalaženje orginalne Seiko narukvice iz tog perioda, pa sam se odlučio da sat stavim na kožni kaiš prikladne plave boje.

Prilog 108252 Prilog 108253 Prilog 108254 Prilog 108255
Prilog 108256 Prilog 108257
Kakume posle servisa

Zaključak

Bilo da Vas je opčinio izgled Kakumea i vrckavi duh 70tih, ili vas je zainteresova njegova istorija, ili ste prosto rešili da si priuštite kvalitetan automatski hronograf po pristupačnoj ceni, jedno je sigurno – horološka revolucija na japanski način je tu već 40tak godina i nemoguće joj je odoleti.

Vrlo interesantan tekst :thumbup:
Nadam se da će i predstavljanje ostalih satova biti približno zanimljivo.

Komsija bravo, sjedi +5.
Neka si se ti nama "pozalio", svi te ovde razumiju :lol:, neki oboleli odavnooooooo pa su sada imuni na kuknjavu vas "mladih".
Ali lepe satove imas.....lepo si ih opisao.
Pogotovo Kakumea....bas si si dao truda....jako lepo od tebe. Meni je posebno bilo drago citati jer sam odnadavno ponosni vlasnika UFO-a iz '74. Moje je dosao u mint stanju tako da nisam morao raditi sve ovo sto i ti. Pohvalno je sto si ga vratio u zivot.....Cestitam :congrats:.
A za fotke....ma blizu smo pa se javi da ja puknem koju dok se ti ne ekipiras.....

Prelep sat, odličan tekst, bilo je pravo uživanje čitati predstavljanje i hvala ti na njemu! :thumbsup:

Hvala kolege, biće još opisa...
Trenutno imam još dva spremna, i jedan u pripremi, ali nedostatak slika koči stvar, ali i to ću se naterati ovih dana, pa postavljam...

Pored satova koje nameravam opisati ima tu još svega i svačega, ali to je uglavnom mejnstrim - Nighthawk, Monster, razni Vostok satovi - koji su na forumu više puta opisivani pa stvarno nema potrebe da ih i ja opisujem...

Zaista odlican opis dobrog sata. Sa nestrpljenjem ocekujemo predstavljanje ostalih satova.

E ovo se zove opis.. bravo! Kakume je odlican! :thumbup:

Kure, petica (Seikova, a i više) za opis Kakumea, ali i za uvod u temu. i sam se u njemu mogu prepoznati, pa je kao i uvijek zadovoljstvo (i olakšanje) vidjeti da nas ima istih i da smo 'normalni' :).

Svaka čast za tekst. Za boles' ne brini, neizlečiva je, a vreme samo pogoršava stvari...

Kure, burazeru, svaka cast na trudu!

Opis prozet licnom notom uvijek mi je drago procitati, bez obzira radilo se o detaljima koji su mi vec poznati ili ne. Uvijek mi je bilo intetesantno slusati kad, kojim satom i zahvaljujuci kome se ko i kako okliznuo i bespovratno uletio u ovaj nas svijet satova.

Cestitke jos jednom! :congrats:

Čestitke Kure i bravo za upornost da osposobiš sat.
Čekam i nadam se prikazu ronilačkog Citizena (onaj Halle Berry model).

Nemoj da se lecis.Od te bolesti leka nema,na bacaj pare na lekove ,bolje kupi jos neki sat.Ja sam sto puta rekao sebi
ne kupujem nista idem samo da pogledam sta se nudi i naravno vratim se kuci sa novim satom.Vec odavno sam u fazi
da sam sebe iznenadim otkud meni ovaj sat,bas je dobar kad sam ga to kupio.Malo me grize savest,pa onda opet isto.
Izgovor uvek nadjes .Ovoje dobar sat za camac i pecanje,ovaj je redak i steta je propustit itd.
Onda jurnjava delova po sitemi sve je u redu ,samo mu ovo fali da ga kompletiram.Na kraju ogromno zadovoljstvo kad
sat ozivis i stavis ga na ruku.I tako do sledece prilike.

Timex Black Max

Did you hear? Black Max is comin' to town... Black Max! It takes a real man to wear it!

Uvod

U narednih par redova teksta predstaviću vam jedan od modela američke časovničarske kompanije Timex, istovremeno jedan od njihovih poslednjih izdanaka pre nego što su se upustili u proizvodnju extra low budget satova ne bi li ostali konkurentni na američkom tržištu koje su 80-in preplavili satovi sa kvarcnim mehanizmima poreklom iz Azije.
Timex Black Max je sat urađen uz patronat švajcarske Orfine, a po uzoru na Maserati trkačke automobile 70-ih.
Sat je od starta pratila vrlo jaka medijska kampanja, dosta je reklamiran, a u njegovu čast je i komponovana jedna kabare numera od strane Vilijama Bolkoma u orginalnoj izvedni interpretirala Nadie Piave.
Kako je to izgledalo možete videti ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=EeHDQw1VTFg

https://www.youtube.com/watch?v=qck4igx7uI8

Kao što možete pretrpostaviti simpatična prezentacija, lepe žene, brza kola, klasično-sportski izgled i niska preporučena prodajna cena sata doprinela je vrlo velikoj popularnosti ovog sata u Americi, gde je danas vrlo poželjan i cenjen među kolekcionarima, mada ima tu dosta nostalgija efekta.
Posle uvoda iz istorije sledi razrada u vidu opisa samog sata.

Mehanizam

Timex Black Max pokreće Timex M24 mehanički mehanizam (SLIKA 1.) bez rubina, koji je ekstremno tačan uz dnevna odstupanja od +2 sekunde na 47 časova (na 24 časa nisam vodio evidenciju) kolika je i rezerva snage primerka koji ja posedujem (iako vidim da je deklarisana rezerva snage 42 časa).

Prilog 108484
slika 1.

Model koji posedujem nema komplikaciju u vidu prikaza datuma, a njegovog brata sa tom zanimljivom i korisnom opcijom pokreće Timex M27 mehanički mehanizam.
Kao što sam već napomenuo početkom 80-ih, u raskoraku između vrlo velike popularnosti sata i težnje da zadrži korak sa jeftinim kvarcnim azijatima (npr. interesantan je podatak da je 1962. godine svaki treći sat prodat u americi bio Timex), Timex je počeo proizvoditi isključivo Black Max sa kvarcnim mehanizmima koja su se nalazila u plastičnim kućištima, tako da je ovaj moj „maksimalno crni“ iz 1979 jedan od poslednjih primeraka u kome kuca mehaničko srce.

Brojčanik

Brojčanik Black Maxa je neverovatan, prelep, unikatan… Rađen po uzoru na brzinomer Maserati trkačkih automobila iz 70-ih (verovatno po uzoru na Maserati Kyalami (SLIKA 2.) jer mi se čini da je taj auto model u reklami).

Prilog 108483
slika 2.

Brojčanik je mat crne boje sa brojevi i podeocima bele boje. Pored tih oznaka na brojčaniku se nalazi još natpis „TIMEX“ i oznaka vodootpornosti. Oko brojčanika, a ispod stakla, se nalazi bazel - TACHOMETAR.
Iako je upotreba ovog pojma izazvala brojne rasprave i nedoumice na forumima gde se okupljaju ljubitelji ovog sata (da, da i to imaju), postignut je konsenzus da je isti iskorišćen kao omaž brzinomeru trkačkih automobila jer je tahometar izraz za instrument za merenje brzine rotacije osovine ili diska, izražene u minuti ili u drugim jedinicama, čiji najpoznatiji predstavnik je baš merač brzine u automobilima (brzinomer).
Mnogo uobičajeniji pojam u svetu časovničarstva je tachimetar instrument za merenje brzine kojom smo prešli neko rastojanje.
Brojčanik je izuzetno čitak i pregledan.
Kazaljke nemaju luminaciju, satna i minutna kazaljka su vrlo debele, što ponekad otežava „čitanje“ tačnog vremena. Narandžasta oštra kazaljka-sekundara je prosto predivna.
Zanimljivo je da na brojčanicima mehaničke verzije ovog modela stoji da je proizveden u Velikoj Britaniji (natpis GREAT BRITAIN) ako je u pitanju model bez datuma, odnosno u Engleskoj za model sa datumom (natpis DIAL ENGLAND, SLIKA 3.), dok kasnije kvarcne verzije nemaju „zemlju porekla“ na brojčaniku (SLIKA 4.).

Prilog 108485 Prilog 108486
slike 3. i 4.

Kućište

Kućišta je mesingano (pretpostavljam), tretirano niklom pa premazano PVD premazom crne boje.
Široko je 37mm (40mm sa krunicom), debelo 12mm, sa lugovima od 18mm.
Sat uživo deluje znatno veće nego što se to čini na osnovu dimenzija, pre svega jer je brojčanik vrlo čitak i pregledan, a spoljni bazel vrlo tanak, pa je ceo prednji deo sata u staklu.
Oblik kućišta je vrlo zanimljiv, elipsast sa skrivenim lugovima.

Staklo

Staklo je mineralno, ravno. Kao što sam napisao vrlo je veliko, prečnika 35mm.

Narukvica

Pre 1980. godine mehanički Black Max je dolazio na metalnoj narukvici (rekla-kazala), a posle toga kvarcna verzija na gumenoj narukvici, obe verzije u "Rolex Presidential" stilu (SLIKA 5.), ali pošto mi je ta narukvica nedostupna (i u prvom i u drugom pojavnom obliku) stavio sam mu najobičniji gumeni kaiš (koji se sinoć pukao:thumbdn:), iako sam se dugo vodio idejom mu stavim crnu čeličnu narukvicu koje kod nas nema ni za lek.

Prilog 108487
slika 5.

Slike

Prilog 108489 Prilog 108490 Prilog 108491 Prilog 108492

Prilog 108495 Prilog 108493 Prilog 108494

Zaključak

Sat Timex Black Max nije čudo časovničarske industrije, nema mehanizam sa trista rubina i milion bita u sekundi, nema čelično kućište i ne možete sa njim zaroniti 20.000 milja pod more, ali je autentičan predstavnik jednog vremena i jedne epohe i kao takvog ga morate voleti ili bar ceniti entuzijazam i ljubav onih koji to čine.

Čestitke. Lep prikaz. U zdravlju te služio.

Komso bas lep sat.....cuvaj ga! Kao sto si sam rekao,nema ovo, nema ono, nema......ali je predstavnik jedne prosle epohe i treba ga sacuvati. Uzivaj u njemu!

p.s.: jbg nedavno je netko prodavao na kp, metalnu u PVD-u 18mm. Kako to nisi video?

Još jedan lep prikaz zanimljivog sata! Skoro je jedan bio na voćnom sajtu, da li je to taj?

Citat:

---

Djordje Sugaris kaže:

Još jedan lep prikaz zanimljivog sata! Skoro je jedan bio na voćnom sajtu, da li je to taj?

---

Nije, ja ovaj sat imam bar godinu dana, možda i nešto jače...

EDIT: Hvala svima... Biće još jedan opis ovih dana, ovog puta idemo na istok iz "gvozdene zavese"...

Nastavljam sa opisima, baš kao što sam obećao...

SSSR RAKETA 24

Tekst koji sledi posvećujem ruskom horološkom umeću i naravno Vama koji ovo čitate.

Uvod

Junak ovog teksta je jedan prilično neuobičajen sat.

Spisak neuobičajenih karakteristika počinjemo od početka, tj. od samog imena i prezimena sata.
Ovaj sat je u narodu (pre svega među zapadnjačkim svetom) poznat kao Raketa 24 „radio room“.
I dok je ime sata - „Raketa 24“ - logično jer je reč o satu sovjetske fabrike satova PČZ linija satova Raketa koji ima 24 časovnu skalu (koja je, između ostalog, i proslavila tog proizvođača satova), njegovo prezime „radio room“ je neobično i pre svega netačno.
Naime, Raketa 24 „radio room“ uopšte ne pripada klasi satova koje su koristili radio operateri kao pomoćni instrument i podsetnik da je vreme za radio tišinu i „osluškivanje“ radio etra kako bi se čuo eventualni SOS poziv u pomoć što je obaveza uvedena 1913. godine nakon potonuća Titanika u 1912. godini. Očigledan dokaz u prilog toj tvrdnji je taj što radio tišina za osluškivanje poziva u pomoć ima ukupno 4 intervala od po tri minuta, a ova Raketa 24 ima šest vremenskih intervala (tri bela, dva plava i jedan crveni interval) trajanja od po četiri sata.
Daljim istraživanjem dolazimo do saznanja da ti intervali u stvari predstavljaju tradicionalni mornarički sistem smena straže na svaka četiri sata koju obavljaju mornari podeljeni u tri grupe, pogađate, belu, plavu i crvenu grupu. Ovakva podela na tri grupe omogućuje da se stražari duže odmaraju između dva intervala stražarskih dužnosti, pa posle četiri sata straže imaju osam sati odmora (vidi sliku 1.), što nije moguće kod mornarički sistem smena straže koje obavljaju dve grupe jer tada mornari posle četiri sata straže imaju samo četiri sata odmora (vidi sliku 2.). Postoje i drugi mornarički sistem smena straže koje najverovatnije ne razume ni onaj ko ih je osmislio.

Prilog 108742
slika 1.

Prilog 108743
slika2.

Dakle, sa priličnom sigurnošću možemo tvrditi da naša Raketa 24 treba da se preziva „stražarska“, jer joj je sekundarna namena (pored primarne kao merača vremena) da mornaru bude neka vrsta podsetnika kad je na njega red da stražari, što je verovatno bilo i vrlo korisno u hladnoći, sivilu i monotoniji mornarskog života negde u sred Severnog ledenog okeana gde je i bog rekao laku noć.
Što se tiče samih stražarskih smena i među njima ima jedna specifična – crvena – takozvana „pseća straža“ koja traje od 16.00 do 20.00 časova, a naziv je zaslužila jer u tom periodu stražari samo nekolicina mornara dok gotovo sva posada večera i odmara. U skoro svim mornaricama sveta pseća straža ima dva podintervala od po dva sata (prvi podinterval od 16.00 do 18.00, pa smena nove pseće straže koja stražari podinterval od 18.00 do 20.00, pa redovna smena straže i stražarenje redovnog četvorosatnog intervala). Moglo bi se reći da su u većini mornarica pseće straže popularne jer posle osam sati odmora od redovne straže, stražariš samo dva sata, pa imaš novih šest sati odmora do naredne straže. Naravno Sovjeti – ludaci su, za razliku od svih ostalih mornarica, praktikovali četvorosatne pseće straže, pa ko živ ko mrtav, gladan ostaješ sigurno.
Eto, kada smo razrešili tu dilemu, ostade još dilema šta znače markeri pored satnih podeoka 6 i 7 i 18 i 19, pogađate, oni označavaju period plime i oseke.
A posle uvoda iz istorije sledi razrada u vidu opisa samog sata.

Mehanizam

Raketu 24 Stražarsku pokreće slavni, pouzdani i robusni 2623h mehanički mehanizam (bidfun-db Archive: Watch Movements: Raketa 2623.H) tipičan za gotovo sve Raketine 24 časovne satove. Iako star, jednostavan i vizuelno neugledan mehanizam je prilično tačan uz dnevna odstupanja od +5 sekundi na 46 časova (na 24 časa nisam vodio evidenciju) kolika je i rezerva snage primerka koji ja posedujem deklarisana rezerva snage oko 45 časova).

Brojčanik

Brojčanik stražarske Rakete je neverovatan, prelep, unikatan… Brojčanik je mat sivo-srebrne boje na kojem su crnom bojom ispisani brojevi i podeoci koji označavaju sate, a plavom bojom podeoci koji označavaju minute. Pored tih oznaka na brojčaniku se nalazi još natpis „РАКЕТА“ i сделано в ссср crne boje i amblem sidra i dve oznake za plimu i oseku plave boje. Oko brojčanika, a ispod stakla, se nalazi dvostrano pokretan bazel sa ukupno šest podeoka o kojima je već bilo reči u uvodu, koji se podešava okretanjem krunice koja se nalazi na poziciji 8:00.
Brojčanik je izuzetno čitak i pregledan i ja uopšte nisam imao problema da se naviknem na njegovu 24 časovnu fizionomiju, čak štaviše na prvi pogled mi je taj način prikazivanja vremena bio logičan i blizak, mada sam čitao da zapadnjaci muku muče oko toga.
Kazaljke nemaju luminaciju i vrlo su tanke, ali zbog dobrog kontrasta čitljive i pri slabom osvetljenju.

Kućište

Kućišta stražarske Rakete je široko 39mm (42mm sa krunicom), debelo 12mm, sa lugovima od 18mm. Sat uživo deluje znatno veće nego što se to čini na osnovu dimenzija, pre svega jer je brojčanik vrlo čitak i pregledan, a spoljni bazel vrlo tanak, pa je ceo prednji deo sata u staklu.
Celo kućište je mesingano, tretirano hromom, osim poklopca koji je čeličan. Činjenica da kućište nije od čelika bi mogla odbiti nekoga od nabavljanja ovog ili ovakvog sata, ali meni lično to ne predstavlja problem pre svega zbog visokog kvaliteta postupka hromiranja i kvaliteta materijala koji su sovjeti koristili, u što smo se svi uverili u slučaju sovjetskih komandiraca čija hromirana kućišta su znatno kvalitetnija i postojanija od kućišta postsovjetskih ruskih.
Vodootpornost je deklarisana na 30m, ali kako neko reče to znači da ovaj sat ne treba prinositi vodi bliže od 30 metara, što je aluzija na tradicionalno lošu vodootpornost ruskih Raketa 24.

Staklo

Staklo je akrilno, blago ispupčeno i zaobljeno. Kao što sam napisao vrlo je veliko, prečnika 37mm.

Slike

Prilog 108744 Prilog 108745 Prilog 108746 Prilog 108747

Prilog 108748 Prilog 108749 Prilog 108750 Prilog 108751

Prilog 108752 Prilog 108753


Zaključak

I da opis ovog sata završim rečenicom kojom sam i počeo „junak ovog teksta je jedan prilično neuobičajen sat“, a sad znate i zašto.

Napomena: Bez obzira što sam u tekstu naveo da je Raketa 24 Stražarska vojni sat, tj. sat koji se koristio u sovjetskoj mornarici, čemu idu u prilog citirani dokazi prikupljeni iz prilično pouzdanih izvora, ja lično sumnjam da je ovaj sat ikad korišćen u sovjetskoj mornarici, a ako je i korišćen to nije bilo masovno i planski već kao personalni gest pojedinih sovjetskih mornara. Takvo mišljenje sam bazirao na činjenici da je ovaj model sata proizveden oko 1988-89 godine, kada je sovjetski medved već dobrano posrnuo i čisto sumnjam da je Crvena armija planski snabdevala armiju meračima vremena, i sprovodila složene i skupe mornaričke vojne vežbe kad realno nisu imali sredstava ni da napune bar pola rezervoara T-80. Takođe, slaba tj. nikakva vodootpornost ovog sata izaziva sumnju da je bio upotrebljivan od strane mornara koji se prilikom vršenja dužnosti pokvase bar deset puta dnevno.

Sledeći opisani će biti Sky-ov ljubimac...

komso, :congrats:

Odlicni prikazi satova, detaljni u svakom pogledu i zanimljivo napisani :)
Samo jos da usledi nastavak ;)

E sa ovakvim predznanjem se nosi sat. Svaka cast Kure na opisu, nisam naisao na ovako detaljan opis. :congrats: Hair ( dobro) da im vidis. :thumbup:

Eeeee, extra!

A sad bi bio red da nastaviš :yes4:

Fantastican tekst fantastican sat .

supet tekst posle koga cu definitivno da ubrzam sebe sa nabavkom jednog ovakvog lepotana..
hvala kure ns

Nema Kureta ni za lek...

https://youtu.be/CrEeDQCLrv8

Послато са GT-I9060 уз помоћ Тапатока