Strana 1 od 4 1234 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 10 od ukupno 32
Like Tree106Likes

tema: Termo-kompenzovani mehanizmi - da li vas interesuje kako rade?

  1. #1
    Istaknuti član Avatar korisnika Serb
    Član od
    14.2.2012.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.460
    Lajkovi
    3722
    Reputacioni uticaj
    184

    Određen forumom Termo-kompenzovani mehanizmi - da li vas interesuje kako rade?

    Termo-kompenzovani mehanizmi - da li vas interesuje kako rade?

    Najvažnija funkcija sata je tačno određivanje vremena. Termo-kompenzovani kvarcni satovi su u tome trenutno najbolji. Obični kvarcni satovi mogu da imaju odstupanja i do 15 sekundi mesečno , dok kod mehaničkih satova odstupanja od 10 sekundi dnevno nije ništa čudno. Termo-kompenzovani kvarcni satovi tačnost sata podižu na jedan viši nivo , po rečima proizvođača mogu imati odstupanja do 15 sekundi ali na godišnjem nivou. Najčešće su ta odstupanja manja od propisanih 15 sekundi. Danas postoje i radio-controled satovi koji mogu imati bolju tačnost od termo-kompenzovani kvarcnih satova. Mada mogu da imaju manja odtupanja , radio-controled satovi imaju prosečne kvarcne mehanizme, i njihova tačnost nije u nikakvoj vezi sa mehanizmo , već sa posebnom tehnologijom ( koja je za svaku pohvalu). Tako da slobodnu mogu da kažem da je termo-kompenzovani kvarcni mehanizam, najsuperirniji mehanizam, kada je tačnost sata upitanju.

    Uopšteno o kvarcnim satovima

    Termokompenzacijom se obezbeđuje stabilan tempo kod kvarcnih satova, koji su izloženi promenama spoljašnje temperature. Ovaj postupak, međutim, ne obezbeđuje i njihovu preciznost. Tako je, na primer, američka ratna mornarica tražila da dnevno odstupanje kod mornaričkih hronometara bude u intervalu od 1,55 sekundi. Imajući u vidu da hronometri nisu resetovani godinama, ovo je značilo da vreme koje pokazuju može dosta odstupati. Mornarica je zahtevala da odstupanje bude manje, kao i zasebne specifikacije o tome koliko na njega utiče temperatura, navijenost (izohronizam) i o varijaciji tačnosti tokom upotrebe. Pošto je pred sobom imao relativno precizan hronometar i kako je znao kolika je margina greške, navigator je tako mogao utvrditi tačno vreme. Dakle, ako je odstupanje 1.2 sekunde dnevno, a proslo je 20 dana, prostim množenjem su mogli da utvrde odstupanje. Bitno je bilo, da ako jedan dan odstupanje jedan sekund , da drugi dan ne bude odstupanje pet sekundi.


    Naravno nije logično da prosečan vlasnik sata, obavlja ista merenja kao mornarica. Iz tog razloga proizvođači termo-kompenzovanih kvarcnih satova vode računa da nameste tačnu stopu ( accurate rate). Iznenađujući , mnogo je lakše podesiti tačnu stopu , nego stabilnu stopu (stable rate). Slična situacija je kod mehaničkih satova. Kod kvarcnih satova, mnogo je lakše regulisati tačnost ( uglavnom proizvođač nema prevelike probleme), dok sa stabilnošću mehanizma se javalja problem. Da bi se rešio ovaj problem, moraju se uzeti u obzir razni faktori i odgovor za ovaj probem treba tražiti u nauci i dizajnu.


    Stabilnost jednog mehanzma počinje od rezonatora (Rezonatori su oscilatorna kola za mikrotalasne frekvencije.Oni predstavljaju ograničen prostor, realizovan kao sistem sa raspodjeljenim parametrima, u kojem se ostvaruje oscilatorno kretanje... Rezonator je dio transmisione strukture određene dužine, koja je zatvorena provodnim pločama na krajevima.U takvom sistemu postoje dva talasa koji se kreću u suprotnim smerovima i formiraju stojeći talas.Budući da postoji više transmisionih struktura, od radne frekvencije zavisi koja će se transmisionih struktura koristiti.Za frekvencije do 500 MHz koristi se dvožični vod dok za frekvencije iznad 500 MHz koristi se koaksijalni vod...) što je ustvari srce svakog mehanizma.Da bi stopa bila stabilna , svaki ciklus u rezonatoru mora da se završi u identičnom vremenskom periodu i da bi se to postiglo rezonatori moraju imati posebna svojstva - tačnije moraju biti u harmoniji. To ustvari znači da imaju jednu posebnu frekvenciju ( prirodnu frekveniciju - natural frequency) na kojoj rade. Kod mehaničkih satova rad rezonatora zavisi od balansvile (balance) i nemirnice (hairspring).


    Prirodna frekvencija zavisi od dve stvari: Prvo, zavisi od balansne inercije, što je veća inercija slabiji su otkucaji (beat) i obrnuto. Drugo, zavisi od krutoće nemirnice, što je nemirnica kruća to su otkucaji brži. Anker (the escape lever) prenosi energiju rezonatoru, a pritom prenosi otkucaje na ostatak sata. Da bi sve bilo u harmoniji, balansvile i nemirnica moraju da rade postojano.


    U kvarcnim satovima rezonator je kvarcni kristal. U slici ispod , možete videti kristal koji se koristi u današnjim kvarcnim satovima:

    Kao kod mehaničkih satova , gde se balansvile i nemirnice pomeraju, kvarcni kristal se takođe pokreće. Kvarcni kristal je deo sintetičkog kvarca koji osciluje na tačno određenoj frekvenciji kada se nađe u električnom polju. Frekvencija oscilovanje kvarcnog kristala je utvrđena standardom iz 1970. godine i iznosi 32768 Hz odnosno 32768 puta u sekundi i na taj način vreme deli u izuzetno precizne i jednake intervale.Analogna elektronika ima istu svrhu kao anker (the escape lever) kod mehaničkih satova : snabdeva kristal energijom koja je potrebna za pokretanje ... To postiže piezoelektičnom energijom koja je svojstvena kvarcu i nekim drugim kristalima. Za vreme napajanja, dok se kvarc pokreće , kvarcni kristal je ustvari isto što i rezonator (balansnavila i nemirnica) kod mehaničkih mehanizama.

    Kvarcni satovi hteli mi to da priznamo ili ne , su mnogo bolji merači vremena nego mehanički satovi. Kvarcni kristal (rezonanta) je daleko superiorniji od rezonante (balansvile i nemirnice) mehaničkog mehanizma i to je razlog zašto su kvarcni satovi superirniji od mehaničkih bar u ovom segmentu. Postoje dva razloga za tako nešto.


    Prvi razlog je unutrašnja stabilnost, a drugi razlog stabilnost u prisustvu eksternih efekata. Kada govorimo o unutrašnjoj stabilnosti, stabilnost kod kvarca je daleko bolja, zato što je frekvencija gotovo čista, naime postoji samo jedna frekvencija. Posmatrano iz mužičkog aspekta nikad nije napravljen takav instrument koji bi dao tako čistu frekvenciju. Zbog toga ne može da dođe do lutanja frekvencije koji može da izazove grešku.


    Kao što sam već napisao drugi razlog je stabilnost u prisutvu eksternih efekata. Kvarcni satovi imaju daleko bolju stabilnost u ovom slučaju iz više razloga. Kvarcni kristal oscilira na mnogo većoj frekvenciji, tako da frekvencije koje se proizvode tokom nošenja ne utiču , na suštinske vibracije sata. Standardni izvori grešaka kod balansivile i nemirnice ( pozicija , temperatura...) imaju daleko manji uticaj na kvarc. Zašto kvarcne mehanizme ne pogađa promena pozicije i temperature? Promena pozicije ne pogađa kvarc zato što je to jedan dosta krut materijal. A na promene temperature je otporan zato što se kvarc veoma malo širi ili skuplja u zavisnosti od temperature (to se zove koficijent termalne ekspanzije CTE i zapravo kvarc ima najmanje CTE odstupanje od skoro svih materijala). Naravno kvarcni mehanizmi nisu u potpunosti otporni na promenu temperature i to ostaje kao glavni problem koji remeti stabilnost kvarcnih mehanizama.

    I za kraj ovog dela teksta, napomenuću da promena frekvencije kod kvarca može da se menja tokom godina. Postoji više razloga , ali o tome ću neki drugi put.

    Metodi termo-kompenzovanih kvarcnih mehanizama


    Postoji zabluda da proizvođači izaberu jedan kristal od milion koji se proizvedu i taj izabrani (najbolji) stave u high-end kvarcni mehanizam. To je naravno zabluda. Kako će frekvencija varirati pri promenama temperature u potpunosti zavisi od dizajna kristala i zato se tome posvećuje mnogo pažnje. Svi kristali istog oblika, veličine će uvek imati ista svojstva pri promenama temperature. Ovo je dobra ali i loša vest za proizvođače. Loša je zato što ne mogu samo da proberu određene kristale, već moraju da svakom kristalu posvete isto rada i pažnje. Dobra stvar je da sa ovakvim načinom obrađivanja kristala manje više mogu predvideti i uticati na efekte promene temperature. Ovde glavnu reč vode inžinjeri.


    Najlakši način da se smanji uticaj promene temperature na stopu (rate) je da se kristal nalazi na konstantnoj temperaturi. Ovaj način su proveravali u labaratorijama u kojima su kristale držali u specijalnim posudama na konstantnoj temperaturi . Naravno ovo nije izvodljivo kada je reč o ručnim satovima. Mada je teško izvodljivo , proizvođači u specifikacijama napominju da bi se performanse sata održale, sat mora biti nošen određeni period u roku dana. Tako Seiko, u specifikacijama za satove koji imaju 8F mehanizam, u specifikaciji napominje da sat treba da se nosi 12 sati dnevno , ukoliko želimo da kašnjenje sata ne prelazi 20 sekundi godišnje. Isti slučaj je i sa nekim Citizen modelima. Proizvođači ovo preporučuju zato što će temperaturne razlike biti daleko manje ako je temperatura sata slična našoj (pošto ga nosimo na ruci pa se temperatura prenosi na sat). Naravno ako proizvođač da ovakve napomene to ne znači da sat nije termo-kompenzovani kvarcni sat. U svakom slučaju je bolje imati konstantnu temperatru i redovno nositi sat pošto to uvek doprinosi većoj stabilnosti stope sata

    Na sledećoj slici, možemo videti kakva je stopa zvučne viljušte (tuning fork) pri promenama temperature:



    Slika iznad: Daily rate error vs. temperature za tipičan 32 kHz kvarcni kristal.

    Za kraj o netermo-kompenzovanim satovima, proizvođači najčešće stavljaju kvarc koji proizvodi malo veću stopu, pošto promene temperature mogu samo da smanje stopu pri promenama temperature.

    Mada je kod standardnog kvarca zvučna viljuška odlično dizajnirana, u slučaju promene temperature, rad zvučne viljuške će se poremetiti. Da odstupanja u tačnosti, usled promene temperature ne bude, na scenu stupaju termo-kompenzovani kvarcni mehanizmi. Oni se mogu podeliti u 3 različite porodice metoda:

    1. Single crystal metode:
    -high frequency crystal
    -forced constant frequency (often referred to as TCVCXO)
    -digital count adjustment (sometimes referred to as count suppression)

    2. Dual crystal metode

    3. Mozda postoje i neki 3 metodi ja ih ne znam...

    Napomena: Termini "forced constant frequency" i " forced constant frequency" nisu standardni termini u časovničarskoj industriji, čak ni na engleskom jeziku , a naravno ni na srpskom , pa zato nisam hteo da prevodim i njih ću pri objašnjavanju koristiti.


    -Single crystal metode ( tri pod-metoda)-


    Prvi pod-metod - high frequency crystal- mogli bi ga više opisati kao termo-neosetljive a ne termo-kompenzovane kvarcne mehanizme, pošto se tu ustvari radi o proširivanju i poboljšanju tehnologije standardnih kvarcnih mehanizama. Seiko F8 je visoko frekventni kvarcni mehanizam koji koristi ovu metodu. On radi na frekvenciji 196 kilohertz ( 6 puta na većoj frekvenciji 32 kilohertz). Smatra se da je veća frekvencija zbog drugačijeg sečenja zvučne viljuške kristala nego kod običnog kvarca (32 kilohertz), a samim tim je manje osetljiv na promenu temperature. Specifikacija nam garantuje da neće biti veća odstupanja od 12 sekundi godišnje, što nije preterano dobar rezultat termo-kompenzovanih kvarcnih mehanizama , ali je svako bolji nego kod standardnih kvarcnih satova.


    Na sledećoj fotografiji prikaz sata i već pomenutog mehanizma (Seiko with 8F 196 kHz movement):



    Kvarcni mehanizmi sa mega-visokom frekvencijom, sa druge strane mogu imati veoma dobre karkteristike. Na sledećoj fotografiji prikazan dijagram koji nam pokazuje odnost rate vs temperature, sa kristalom drugačije obrade , takozvani AT-rez ( AT- cut):



    Na ovaj slici kriva X nam prikazuje temperaturu, a Y kriva nam prikazuje stopu. Obojene krive nam pokazuju promenu frekvencije prilikom promena temperature sa više povezanih rezova kristala. Zato što frequency vs. temperature krivulja za ovaj rez S-oblikovana, iako je S adekvatno usmerena, promena temperature neće mnogo uticati na frekvenciju (zelena krivulja). U slučaju AT- reza, oscilacije se dešavaju unutar samog kvarcnog kristala. Stariji kvarcni satovi - 4 MHz Citizen Crystron Mega i 2.4 MHz Omega Megaquartz 2400- su koristili AT-rez. Proizvođači su propisali odstupanja do 3 sekunde godišnje. S obzirom da su pruzvedeni pre 30 godina ovi mehanizmi su za svako poštovanje.

    Na sledećoj fotografiji Omega Megaquartz 2400:



    Po nekim informacija ja sam gotovo siguran da se kvarcni satovi sa AT- rezom više ne proizvode. Jedan od razloga je zato što , ovaj način obrade kvarca, izaziva veliko trošenje energije , tako da se baterija troši veoma brzo ( otprilike traje godinu dana). A cena modela je jos jedan problem, tako da su troškovi proizvodnje ovih kvarcnih satova uvek bili veoma visoki ( ova obrada kvarca se pokazala jako dobro, i odstupanja su bila minimalna, ali očito je ova vrsta obrade bila izuzetno skupa). Predpostavljam da su se odlučili za standardne zvučne viljuške poboljšane termo-kompenzacijom , zato što su rezultati veoma dobri a troškovi proizvodnje manji. Inače sa inžinjerske tačke gledišta u to doba AT-rez je bio veoma interesantan.

    Drugi pod-metod - forced constant frequency method - ovaj metod koristi Voltage Controlled Crystal Oscillator (VCXO). Ovaj specijalni kvarcni kristal je dizajniran tako da se frekvenicja može podešavati putem napona . Dizajneri naknadno prave analogno kolo u kojem napon varira u zavisnosti promene temperature, i zbog toga frekvencija je stabilna bez obzira na promene temperature. Ovakav sklop se naziva Temperature Compensated Voltage Controlled Crystal Oscillator (TCVCXO). Ovaj sistem koristi čiste anlogne tehnike da postigne termo-kompenzaciju, mogao je da se koristi u dobu pre digitalnog doba. Rolex 5035 i njegove varijante koriste Oysterquartz koji radi bas po ovom principu. Mada jako dobar metod i on ima mane. Na prvom mestu, temperaturne razlike izmedju analognog kola i kristala moraju biti savršeno precizno uklopljene. U slučaju disbalansa , pa makar i u malim procentima, može da izazove greške u radu mehanizma. Takvo precizno uklapanje je jako komplikovana operacija. Druga mana je to što trimer kondenzator menja krivu oscilatora, što dovodi do disbalansa analognog kola i kristala. Ipak i pored ovih mana ovaj metod se jako dobro pokazao.

    U sledećoj fotografiji Rolex Oysterquartz:



    Treći pod- metod - the digital count adjustment method- eliminiše mnoge mane TCVCXO metoda (u prethodnom delu teksta obrađen). U ovom metodu frekvencija može da se udaljava (menja) sa temperaturom, kao kod kristala sa netermokompenzujućim svojstvima. Međutim, nezavisni senzor (verovatno termistor) se koristi za merenje temperature kristala. Suština je da se kvarcni mehanizam precizno podešava tako što se u obzir uzme to kako temperatura utiče na kristal. Ako se frekvencija smanji za jedan Khz (32.767 ->32.767), onda se odstupanje povećava na jednu sekundu godišnje.

    Kao što sam već napisao ovaj metod ima svoje prednosti u odnosu na TCVCXO metod. Jedna od prednosti je to što se frekvencija rezonatora ne može podesiti i samim tim je otpornija na druge "šumove" (noise). Ova metod je daleko finansijski isplativiji. Sledeći razlog je stabilizacija koja je digitalna i na taj način se može precizno podesiti temperatura od koje zavisi kristal. Kada govorimo TCVCXO metodu , to se radi preko analognih kola i preciznost je manja nego prilikom korišćenja ovog metoda.

    Sledeća fotografija prikazuje model sata u kojem se nalazi mehanizam gde je primenjena ova metoda (Longines Flagship VHP Perpetual Calendar) :



    -Dual crystal method-

    Ova metoda podrazumeva da se u mehanizmu nalazi standardni kvarcni kristal sa frekvencijom od 32 kHz i još jedan kristal sa većom frekvencijom. Često se misli da kristal jače frekvencije ustvari kontroliše (stabilizuje) kristal manje frekvencije. Ovo nikako ne bi trebalo da se uzme zdravo za gotovo. U suprotnom bi se postavilo pitanje šta radi uopšte taj kristal manje frekvencije ,kada sve reguliše ovaj drugi kristal? Koliko je meni poznato , visoko frekventi oscilator radi na malo manje ispod jednog MHz, što znači da nikako nije moguće da je korišćen već pomenuti AT- rez ili neko drugo slično rešenje. Zapravo ovi mehanizmi, odnosno njihovi kristali ( oba ) pri promenama temperature variraju (frekvencija im se menja) i postoji jedinstvena razlika u njihovim frekvencijama. Kao takve , razlika frekvencije efikasno mere temperaturu i može biti iskorićen kao input za ravnotežu u strujnom kolu.


    U sledećoj fotografiji možete videti princip ovog metoda - Seiko Twin Quartz 9923A mehanizam:



    Na fotografiji iznad možemo videti 'master quartz crystal oscillator' krivu koja nam pokazuje kako se stopa 32 kHz kristala menja u zavisnosti od temperature. "Auxiliary quartz crystal oscillator' krivu koja nam pokazuje kako stopa kvarcnog kristala više frekvencije se menja pri promenama temperature. Kriva kristala visoke frekvencije je istog oblika kao kriva kristala koji radi na frekvenciji 32 KHz (obe krive su parabole istog kvadratnog koficijenta), ali njihove najviše tačke su na različitim temperaturama. Oduzimanjem ove dve krive dobijamo pravu liniju. Ta linija efikasno meri temperaturu. Kao što možemo da vidimo prava linija se digitalno transformiše u krivu B, što je ustvari ravnotežna kriva (compensation curve). Ravnotežna kriva odražava 'master quartz crystal oscillator' krivu, stvara se kriva C u kojoj se stopa ne menja pri različitim temperaturama. Ovaj metod je u suštini veoma sličan digital count adjustment metodi.

    Napomena: Ukoliko vam nisam najrazumljivije objasnio ovaj metod slobodno pitajte potrudicu se da ga bolje objasnim, pošto je meni jasan, nadam se da sam uspeo i vama da približim ovaj metod. Ukoliko imate još neke informacije o drugim metodima ( ja ne znam da postoje molim vas dopunite ovaj moj tekst)

    Citizen termo-kompenzovani mehanizmi:
    1.
    Mehanizam: Citizen Crystron Mega ( broj mehanizma meni nepoznat).

    Tehnologija: Single high frequency (4MHz) AT-cut kristal.

    Godišnja tačnost: ±3 seconds.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Vrlo verovatno .

    Citizen Crystron Mega je napravljen u 3000 primeraka, baterija traje do godinu dana i cena je bila 4.500.000 Yena.



    2.

    Mehanizam: A660.

    Tehnologija: Single 32 kHz crystal ( metod termo-kompenzacioni nepoznat).

    Godišnja tačnost: ±5 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Ovaj mehanizam se stavlja u model "The Citizen" još od 1995 godine. Ovaj mehanizam sadrži perpetual kalendar.

    3.

    Mehanizam: A690.

    Tehnologija: Single 32 kHz crystal ( metod termo-kompenzacioni nepoznat).

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Stavlja se u oderđene modele " Citizen Exceed". Modeli koji kao funkciju imaju kalendar, kalendar je perepetual.

    4.

    Mehanizam: E410.

    Tehnologija: Meni nepoznata.

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    ETA termo-kompenzovani mehanizmi:

    1.

    Mehanizam: ETA 255.561 (ETA Flatline)

    Tehnologija: Dual 32kHz/262 kHz crystals.

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Ovaj mehanizam se nalazio u Longines Conquest VHP (Longines kaliar L.276) između 1984 godine . fo 1995 godine. Kasnije je ovaj mehanizam koristio Krieger Marine Chronometer između 1994 do 1997 godine. Mada ne postoji potvrde direktno iz ETA smatra se da je korišćen "digital count adjustment metod". Takođe se veruje da je Longines učestvovao u pravljenju ovog mehanizam i da ga je prvi koristio.

    2.

    Mehanizam: ETA 252.611 (ETA Thermoline).

    Tehnologija: single 32 kHz crystal (digital count adjustment metoda sa thermistorom).

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Ovaj mehanizam se može naći u Longines Conquest VHP Perpetual Calendar (Longines kalibar L.546) između 1996 i 2002 godine; Longines Flagship VHP Perpetual Calendar (Longines kalibar L.546) od 2002 godine; Piquot Meridien Octanis Marine Chronometer.
    Ovaj mehanizam koristi litijumsku bateriju.

    3.

    Mehanizam: ETA 252.511 (ETA Thermoline).

    Tehnologija: single 32 kHz crystal (digital count adjustment metoda sa thermistorom).

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Mehanizam se može naći u Omega Constellation Perpetual Calendar (Omega kalibar 1680);Omega Constellation Double Eagle Perpetual Calendar (Omega kalibar 1680).
    Ovaj mehanizam je isti kao 252.611 osim što ima bateriju od 1.5 volti i ima garnciju na bateriju 5 godina.

    4.

    Mehanizam: ETA 251.232 (ETA Thermoline)

    Tehnologija: single 32 kHz crystal (digital count adjustment metoda sa thermistorom).

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Mehanizam pokreće Breitling Aeromarine Colt Chronograph SQ (Breitling kalibar B73);Breitling Aeromarine Avenger M1 Chronograph SQ (Breitling kalibar B73);Breitling Professional Emergency Mission SQ (Breitling kalibar B73). Breitling je razvio svoj termo-kompenzovani sat 'SuperQuartz' (SQ) 2002 godine. U specifikaciji navode da je dozvljno odstupanje 15 sekundi godišnje, ostaje nejasno zašto je to tako, posšto mnogi smatraju da nema razlike u odnosu na ETA Thermoline modele kojima je propisano odstupanje od 10 sekundi godišnje.

    5.

    Mehanizam: ETA 956.152 (ETA Thermoline).

    Tehnologija: single 32 kHz crystal (digital count adjustment metoda sa thermistorom).

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Mehanizam se nalazi u Breitling Windrider Callistino (Breitling kalibar B72).

    6.

    Mehanizam: ETA 955.652 (ETA Thermoline)

    Tehnologija: single 32 kHz crystal (digital count adjustment metoda sa thermistorom).

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Mehanizam pokreće Breitling Aeromarine Colt Quartz SQ (Breitling kalibar B74).

    7.

    Mehanizam:ETA 956.652 (ETA Thermoline)

    Tehnologija: single 32 kHz crystal (digital count adjustment metoda sa thermistorom).

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Mehanizam pokreće Breitling Aeromarine Colt Oceane SQ (Breitling kalibar B77).

    8.

    Mehanizam: ETA 955.452 (ETA Thermoline)

    Tehnologija: single 32 kHz crystal (digital count adjustment metoda sa thermistorom).

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    9.

    Mehanizam: ETA 988.352 (ETA Thermoline).

    Tehnologija: single 32 kHz crystal (digital count adjustment metoda sa thermistorom).

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Mehanizam se nalazi u sledećim satovima: Breitling Professional Emergency SQ (Breitling kalibar B76); Breitling Professional Aerospace SQ (Breitling kalibar B75).

    10.

    Mehanizam: ETA E20.341 (ETA Thermoline).

    Tehnologija: single 32 kHz crystal (digital count adjustment metoda sa thermistorom).

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Ovaj mehanizam se nalazi u Breitling Professional B1 SQ (Breitling kalibar B78).

    Omega termo-kompenzovani mehanizmi (koršćeni u Omegama pre ETA mehanizama):

    1.

    Mehanizam: Omega 1510, 1511, 1515, 1516.

    Tehnologija: single 2.4 MHz crystal sa AT-rezom (lenticular disc shape).

    Godišnja tačnost: ±12 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Ovaj mehanizam korišćen u Omega Megaquartz 2400, od 1974 do 1978 godine.
    Omega napominje u specifikaciji da se sat mora nositi svkodnevno da bi se postigla propisana odstupanja. Mehanizam 1510 je prva verzija non-marine hronometar , njega je nasledio mehanizam 1515. Mehanizam 1511 je prva verzija marine hronometra, a njegov naslednik je mehanizam 1516. Trajnje baterije po iskustvima vlasnika je oko jedne godine.


    Rolex termo-kompenzovani mehanizmi:

    1.

    Mehanizam: Rolex 5035 ( i 5055 za Day-Date model)

    Tehnologija: single 32 kHz crystal koristi " the forced constant frequency" (TCVCXO) metod.

    Godišnja tačnost: ±60 sekundi (rolex nikad nije izdao zvaničnu specifikaciju odstupanja)

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Ovaj mehanizam se nalazi u Rolex Oysterquartz (1977 do 2001 godine.)

    Seiko termo-kompenzovani mehanizmi:

    1.

    Mehanizam: 9923A.

    Tehnologija: Dual crystal (Kristal manje frekvencije je 32 kHz. Ne znam koja je frekvencija kristala sa većom frekvencijom).

    Godišnja tačnost: ±20 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Da.

    Mehanizam pokreće Seiko Twin Quartz (prvi put predstavljen 1978 godine);Seiko King Quartz.
    Seiko preporučuje svakodnevno nošenje radi postizanja ovih performansi.

    2.

    Mehanizam: 9F.

    Tehnologija: single 32 kHz crystal (termo-kompenzujući metod nije poznat).

    Godišnja tačnost: ±10 sekundi.

    Podešavanje stope (rate adjustable): Verovatno da.

    Mehanizam se nalazi u određenim kvarcnim modelima Grand Seiko. U dosta modela Grand Seiko se stavlja 8J mehanizam. 2000. Godine poboljšani 9F mehanizam se našao u Astron Seiku , sa odstupanjima do 5 sekundi godišnje. U dosta modela Grand Seiko se stavlja 8J mehanizam.
    Seiko naravno još odličnih kvarcnih mehanizama, ali podrobnije o njima nekom drugom prilikom.

    Posebno sam zahvalan Neši i Vladasu koji su mi pomogli oko nekoliko nedoumica I izvinjavam se sto je tekst malo neuredan pri prebacivanju iz worda su se linije poremetile.


    Korišćeni linkovi:
    Time and Frequency from A to Z
    http://www.scapro.se/text/jauchkristallara.pdf
    Thermocompensation: Methods and Movements

  2. #2
    Moderator Avatar korisnika vladas
    Član od
    17.9.2009.
    Lokacija
    Beograd, Srbija
    Poruke
    2.705
    Lajkovi
    4344
    Reputacioni uticaj
    175

    Određen forumom Re: Termo-kompenzovani mehanizmi - da li vas interesuje kako rade?

    Lele, Serb, napravio si lektiru ovde! Svaka cast na zaista velikom trudu .

    Mislim da cemo moci da sastavimo ozbiljnu enciklopediju koristeci ovakve tekstove!
    RUS, anbeast, VLADAN P and 2 others like this.
    No time to lose

  3. #3
    RUS
    RUS je offline
    Moderator Avatar korisnika RUS
    Član od
    17.4.2009.
    Lokacija
    PA
    Poruke
    12.418
    Lajkovi
    42665
    Reputacioni uticaj
    572

    Određen forumom Re: Termo-kompenzovani mehanizmi - da li vas interesuje kako rade?


    Svaka cast, vrhunski tekst, kao sto smo vec navikli
    vladas, anbeast and Serb like this.
    "I have no idols. I admire work, dedication and competence." - Ayrton Senna

  4. #4
    Istaknuti član Avatar korisnika 23jewels
    Član od
    9.10.2010.
    Poruke
    2.174
    Lajkovi
    7980
    Reputacioni uticaj
    226

    Određen forumom Re: Termo-kompenzovani mehanizmi - da li vas interesuje kako rade?

    Sad znam koja opcija nedostaje na forumu... "štampaj ovu stranu"
    Shmizla, RUS, vladas and 3 others like this.

  5. #5
    Saradnik Avatar korisnika anbeast
    Član od
    31.7.2010.
    Lokacija
    Zaječar
    Poruke
    2.531
    Lajkovi
    6246
    Reputacioni uticaj
    246

    Određen forumom Re: Termo-kompenzovani mehanizmi - da li vas interesuje kako rade?

    'Bo te, nemaju samo Francuzi filozofe enciklopediste... Kakav Didro, kakvi bakraci kad mi imamo naseg Srbina

    RESPECT!!
    RUS, vladas and Serb like this.
    I keep thinking of some mechanic in rural Russia, mending his Raketa in sub-zero temperatures using nothing but a hairpin, a pocket-knife and the tyre-lever from a 1956 tractor.

  6. #6
    Istaknuti član Avatar korisnika jagos
    Član od
    5.11.2009.
    Poruke
    2.678
    Lajkovi
    5608
    Reputacioni uticaj
    49

    Određen forumom Re: Termo-kompenzovani mehanizmi - da li vas interesuje kako rade?

    au serb sta da kazem.moram polako jos par puta da procitam.svaka cast.
    vladas and Serb like this.

  7. #7
    Istaknuti član Avatar korisnika Serb
    Član od
    14.2.2012.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.460
    Lajkovi
    3722
    Reputacioni uticaj
    184

    Određen forumom Re: Termo-kompenzovani mehanizmi - da li vas interesuje kako rade?

    Hvala svima , puno mi znace vase pohvale
    P.S Moram priznati da posle pisanja ovog teksta sam poceo vise da cenim kvarc nego ranije, iskren da budem smatrao sam ga obicnom baterijom ( neznalica). Naravno srce i dalje kaze mehanika
    Poslednja ispravka: Serb (12.12.2012. u 1:03)
    RUS, vladas, HADzI DALIBOR and 4 others like this.

  8. #8
    Istaknuti član Avatar korisnika HADzI DALIBOR
    Član od
    27.10.2009.
    Lokacija
    Doboj,R.SRPSKA
    Poruke
    4.981
    Lajkovi
    4372
    Reputacioni uticaj
    135

    Određen forumom

    Znači......nemam riječi!
    Super je ovo pročitati na srpskom i totalno mi neobično!
    Hvala i živ bio!
    Shmizla, RUS, vladas and 2 others like this.

  9. #9
    Istaknuti član Avatar korisnika Serb
    Član od
    14.2.2012.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.460
    Lajkovi
    3722
    Reputacioni uticaj
    184

    Određen forumom Re: Termo-kompenzovani mehanizmi - da li vas interesuje kako rade?

    Hvala Dado, lepo je cuti pohvale od tako ozbljnog poznavaoca kvarca
    Shmizla, anbeast and Neša like this.

  10. #10
    Moderator Avatar korisnika Neša
    Član od
    21.1.2011.
    Lokacija
    Novi Beograd
    Poruke
    6.133
    Lajkovi
    12603
    Blogovi
    9
    Reputacioni uticaj
    596

    Određen forumom Re: Termo-kompenzovani mehanizmi - da li vas interesuje kako rade?

    Ovo zaslužuje da bude izdvojeno kao tekst. Svaka čast na entuzijazmu i želji da podeliš znanje
    vladas, anbeast and Serb like this.
    Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.

Strana 1 od 4 1234 PoslednjaPoslednja

Bookmarks sajtovi

Vaš status

  • Ne možete postavljati teme
  • Ne možete odgovarati na poruke
  • Ne možete slati priloge uz poruke
  • Ne možete prepravljati svoje poruke
  •